DIPLOMATSKA POBEDA: Aleksandar Vučić i Donald Tramp su obnovili savezništvo Srbije i Amerike

Sporazum koji je u petak potpisan u Beloj kući u Vašingtonu između predsednika Srbije i Amerike Aleksandra Vučića i Donalda Trampa označava novu fazu srpsko-američkog partnerstva, posle 30 godina zategnutih odnosa, navode sagovornici Kurira. Oni ocenjuju da će ekonomski deo dokumenta unaprediti ekonomiju obe strane, a dolazak američkog fonda za razvoj u Beograd predstavlja čvrstu garanciju da će svi infrastrukturni projekti biti i završeni, a to jeste glavni dobitak za građane. Pojedine tačke gađaju i međunarodne odnose, a naši sagovornici kažu da bi ovaj sporazum mogao da nagovesti i udaljavanje Srbije od nekih drugih aktera.

Kada smo s profesorom Ekonomskog fakulteta Ljubodragom Savićem, direktorom Centra za spoljnu politiku i profesorom FPN Draganom Ðukanovićem i verskim analitičarem Draškom Ðenovićem prošli tačku po tačku sporazuma, zaključak je da su građani Srbije na dobitku.

1.

Auto-put Beograd-Priština - obe strane će implementirati sporazum potpisan 14. februara 2020.

2.

Pruga Beograd-Priština - obe strane će implementirati sporazum potpisan 14. februara 2020.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da ove tačke objedinjuju infrastrukturu koja je jedan od ključnih preduslova za napredak svake ekonomije. Tako su stvaranje nesmetane trgovine i bržeg i efikasnijeg prolaza robe osnovni duh sporazuma u delu koji se tiče ekonomije.

- Ovi projekti godinama stoje u mestu iz očiglednog razloga što Albanci neprekidno insistiraju samo na jednoj stvari, a to je priznanje nezavisnosti. Amerikanci pokazuju ozbiljne namere da ekonomiju stave u prvi plan, a Albance nateraju da, bar za sada, svoju jedinu politiku stave u drugi plan. Svakako će biti olakšana komunikacija među ljudima, ali i dobijena alternativa za jeftiniji i brži transport robe.

3.

Fond za razvoj SAD u Beogradu se uključuje kako bi se operacionalizovali: auto-put mira, železnička veza Priština-Merdare, železnička veza Niš-Priština i kako bi se obezbedila finansijska podrška za mala i srednja preduzeća.

Savić naglašava da prisustvo američkog fonda pokazuje ozbiljne namere Amerike.

- Taj fond je opredeljen da finansira ove projekte, što daje čvrstu garanciju da će ovi poslovi biti i urađeni.

4.

Otvaranje prelaza Merdare

Savić objašnjava da to podrazumeva njegovo osavremenjivanje i svojevrsni je znak da je došao kraj iracionalnom ponašanju Albanaca.

- Najveća dobit ovog sporazuma je što će od situacije neprijateljstva pokušati da napravi relaksirane odnose. Ako ovo uspemo da ostvarimo, ljudi će dobiti sigurnost da rade i žive kao svi ostali.

5.

Mini-Šengen - obe strane će se pridružiti mini-Šengen zoni, koju su oktobra 2019. najavile Srbija, Severna Makedonija i Albanija.

Prema Savićevim rečima, to će biti krupan zalogaj za Prištinu.

- Albanci su pokazali da su spremni sve da unište i da idu čak i na sopstvenu štetu samo da bi dobili priznanje kosovske nezavisnosti. Zato nisam optimista da će mali Šengen tako lako zaživeti. Ali hajde da verujemo da će Amerikanci izvršiti pritisak.

6.

Priznavanje diploma - obe strane će međusobno priznati diplome i profesionalne sertifikate

7.

Gazivode - obe strane pristaju na saradnju s američkim ministarstvom za energiju i odgovarajućim vladinim telima, koji će uraditi studiju izvodljivosti o podeli jezera Gazivode, kao izvoru vode i energije.

- Odlična stvar. Nema više ni vode ni struje za džabe. Ali to nije samo konkretna ekonomska dobit za Srbiju već može biti početak priče o zarobljenoj srpskoj imovini na KiM. Srbija treba da pokrene ovu temu i insistira da model poput Gazivoda posluži i za drugu zarobljenu imovinu - napominje Savić.

8.

Diverzifikacija izvora energije - obe strane se obavezuju da će diverzifikovati svoje izvore energije

Savić objašnjava da je to mogućnost da se energija kupuje tamo gde je jeftinije.

- Ako zamislimo da Albanci imaju prekidač za dovod struje i za sever Kosova, onda bi ova tačka sporazuma mogla da spreči njihove eventualne ucene, pa bi sever Kosova mogao da uzme struju iz Srbije - kaže on.

9.

5G mreža - obe strane će zabraniti korišćenje 5G opreme koju je nabavio nepouzdan proizvođač. Gde je takva oprema već prisutna, obe strane se obavezuju da će je ukloniti.

Savić smatra da je ovo najlošiji deo sporazuma:

- S obzirom na to da mi već imamo neki dogovor s kineskim proizvođačem, ova tačka može biti ozbiljan udarac odnosima Kine i Srbije.

10.

Bezbednosne kontrole na aerodromima - obe strane su se obavezale da pooštre kontrolu putnika u avio-prevozu, da razmenjuju informacije i da, u saradnji s američkim graničnim službama na Balkanu, primene napredne tehnologije i određene sisteme za kontrolu...

Ðukanović kaže da je saradnja u oblasti bezbednosti razumljiva i neophodna u konceptu globalne bezbednosti.

- Ovako postavljena kontrola putnika omogućiće da američke vlasti, još dok je putnik za Ameriku na beogradskom aerodromu, imaju podatke o njemu. Uočljivo je da se u sporazumu ne pominje uspostavljanje letova između Beograda i Prištine, iako je to dogovoreno u januaru - napominje on.

11.

Zaštita imovine SPC - obe strane se zalažu za zaštitu i promociju slobode veroispovesti, uključujući zaštitu religioznih lokacija i implementaciju sudskih odluka koje se tiču SPC.

Verski analitičar Draško Ðenović kaže da je paradoks da se Priština obavezuje na poštovanje sopstvenih sudskih odluka.

- Ako Amerikanci treba da vam narede da sprovedete odluke svojih sudova, onda možete misliti kakva ste pravna država. Da se te odluke poštuju i zaista zaštiti imovina SPC na KiM, potrebna je politička i svaka druga volja. Nisam siguran da će je biti čak ni posle potpisivanja ovog sporazuma - ocenjuje Ðenović.

12.

Nestali i interno raseljeni - obe strane se obavezuju da će ubrzati napore da lociraju i identifikuju ostatke nestalih, kao i da će na dugoročnom planu rešiti problem izbeglica i interno raseljenih.

Ova tačka može pomoći rasvetljavanju sudbine nestalih tokom ratnih sukoba. Još uvek se traga za više hiljada nestalih na Kosmetu.

13.

Dekriminalizacija homoseksualizma

Predsednik Vučić je rekao da je to važan segment američke politike i da nemamo problem s tim.

14.

Osuda Hezbolaha - obe strane se obavezuju da će se prema Hezbolahu ophoditi kao prema terorističkoj organizaciji i da će u potpunosti primeniti mere da spreče njegove operacije i finansijske aktivnosti.

Ðukanović ocenjuje da je intencija Vašingtona očigledno bila da se u sporazumu nađe deo u vezi s Izraelom.

- Tu je pre svega reč o Kosovu, jer je Tramp posebno naglasio da je većinski muslimanska zemlja priznala Izrael.

15.

Moratorijum od godinu dana, tokom kojih Kosovo neće tražiti članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija neće sprovoditi kampanju za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti, niti će zvanično ili nezvanično tražiti od neke zemlje da ne prizna nezavisno Kosovo.

Za Ðukanovića je ovo jasna naznaka da će na dnevni red doći politička pitanja.

- Ovaj moratorijum je garancija da neće moći da se na isti način blokira proces pregovora.

16.

Izrael - Srbija se obavezala da svoju ambasadu preseli u Jerusalim.

Ðukanović kaže da je ovo jasna crta američke spoljne politike.

- Uveren sam da to neće proći bez reakcija EU, jer ona ima sasvim suprotno stanovište od SAD o ovom pitanju. Istovremeno, Izrael je priznao nezavisno Kosovo i to znači da Prištini nije stavljen moratorijum na kampanju prikupljanja novih priznanja.

Mali i Čadež sa direktorom DFC

POMOĆ MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Ministar finansija Siniša Mali i predsednik PKS Marko Čadež razgovarali su u Vašingtonu sa Adamom Bolerom, izvršnim direktorom američke Razvojne finansijske korporacije (DFC). Delegacija Srbije se u Vašingtonu dogovorila da DFC otvori svoju kancelariju u Beogradu, koja će biti jedina takva u regionu, što je važno s obzirom na to da dovode još veći broj investitora, daju kredibilnost procesu ekonomskog razvoja zemlje, pomažu kreditnom rejtingu, dovode nove investitore.

Kurir.rs/ Ivana Kljajić/ Foto: Profimedia