Najnovije vesti

MILIJARDE ZA NEZAVISNOST: Albanci decenijama u SAD davali keš za lobiranje i pomoć pri stvaranju lažne države
Ne žale pare Kosovski Albanci, Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA, Profimedia

Krvavi novac

MILIJARDE ZA NEZAVISNOST: Albanci decenijama u SAD davali keš za lobiranje i pomoć pri stvaranju lažne države

Politika

Ugledni kongresmeni SAD osnivači su Albansko-američke građanske lige, čiji je simbol mapa „velike Albanije“. Albanske interese osamdesetih zastupao i kandidat za predsednika Amerike Džo Bajden 

Kosovski Albanci imali su svojevrsnu pomoć u moćnim političkim krugovima SAD prilikom pripreme terena za pravljenje svoje lažne države Kosovo i jednostranog proglašenja nezavisnosti. Za to su, ocenjuju analitičari, decenijama unazad Albanci platili desetine miliona dolara kroz transparentne lobističke ugovore, ali i kroz razne sinekure.

Počelo osamdesetih

I aktuelni demokratski kandidat za predsednika SAD Džo Bajden se osamdesetih godina, kao senator američkog Kongresa, već tada zalagao za interese kosovskih Albanaca i podržavao je njihovu pripremu terena za samoproglašenu nezavisnost. Imajući u vidu da je naklonjen Albancima, Bajden sada ima značajnu podršku i albanskih glasača u SAD.

Samo jedan od dokaza da su američki lobisti albanskih interesa debelo nagrađivani jeste i to što je Džim Džema, biznismen albanskog porekla, nedavno donirao 500.000 dolara Institutu Dol, koji je osnovao nekadašnji uticajni senator iz Kanzasa Bob Dol, a koji je bio među prvim američkim političkim liderima koji su skrenuli pažnju na Kosovo.

Dol je još kasnih osamdesetih isticao da na Kosovu živi uglavnom albansko stanovništvo i, kako navode naši sagovornici, zastupao je albanske interese preko albansko-američkog lobija u SAD.

foto: Kurir

Pomoć dijaspore

Novinar i politički komentator Milovan Jovanović kaže za Kurir da su Albanci još početkom osamdesetih shvatili značaj i moć lobiranja i ozbiljno se posvetili tome.

- Republikanci Džozef Diogardi i Robert Bob Dol osnivači su albansko-američkog lobija u SAD. Kongresmen Tom Lantos i Henri Hajd juna 1986. godine podneli su Kongresu Nacrt rezolucije br. 150, u kojoj su izrazili zabrinutost zbog položaja Albanaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Tri godine kasnije Diogardi je osnovao Albansko-američku građansku ligu. Diogardi i Dol od tada uz veliku finansijsku pomoć albanske dijaspore u Americi kreću u promociju ciljeva lige, čiji je simbol mapa „velike Albanije“ - priča Jovanović.

Skupa operacija

Dodaje da su posle toga Diogardi i Dol postali zapravo „neformalni ambasadori kosovskih Albanaca u Vašingtonu“, a da su njihove posete Kosovu devedesetih godina praćene uz veliko okupljanje Albanaca, koji su u njima videli borce za „albansku stvar“ u Americi.

- Lobiranje je vrlo skupa operacija, na primer, angažovanje nekog bivšeg uticajnog kongresmena ili senatora koji bi zastupao određene stavove i interese može da košta više od 500.000 dolara godišnje. Na zvanično lobiranje je potrošeno desetine miliona dolara a na nezvanične kanale i više od milijardu - kaže Jovanović.

Nenad Vuković  

Zaslužni lobisti postali akcionari kosovske privrede

foto: Screenshot

Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković kaže za Kurir da su američki zvaničnici dužni da prijave lobiranje.

- Ugovori koji se pojavljuju i u koje imamo uvid obično su na sume od 100.000 do 200.000 dolara na godišnjem nivou. Naravno, što je problematičniji cilj lobiranja, i sume su veće, a i nije sve transparentno. Treba imati u vidu da su kosovski Albanci omogućili zaslužnim lobistima sinekure, unosne poslove i praktično im obezbedili da postanu akcionari kosovske privrede - kaže Vuković.

Kurir.rs/ Silvija Slamnig  Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA, Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...