BEOGRAD - Budžet za 2021. godinu usmeren je na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i dodao da bi tako konstruisan budžet trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.
Kada je reč o podizanju životnog standarda, Mali navodi u intervjuu za Tanjug da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.
Ističe da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.
Mali je za Tanjug potvrdio da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.
"To je ogromno povećanje plata, imajući u vidu pandemiju, nikada veću krizu u svetskoj ekonomiji, ali to je čvrsto opredeljenje Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića", rekao je Mali.
Podseća da je u okviru Programa "Srbija 2025", cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.
Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će "svaki ušteđeni dinar" biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.
Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.
Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.
Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.
"Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije", naglašva on.
Na spisku tih investicija nalaze se, navodi Mali, izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica...
Kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put "Vožd Karađorđe", koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.
NE PROPUSTITE
U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada, navodi Mali.
Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.
Upitan da li država ima dovoljno novca za povećanje plata u javnom sektoru, što Fiskalni savet vidi kao najveći strukturne problem bužeta za narednu godinu, Mali odgovara da se pripremi budžeta pristupa veoma odgovorno, da ne ugrozi makoekonomsku stabilnost i da ne poveća javni dug.
Ističe da su teške reforme sprovedene od 2014. godine dovele do toga da Srbija u protekle četiri godine ima suficit u budžetu, javni dug pod kontrolom i nikad manju stopu nezaposlenosti.
"Kada su u pitanju plate, tu ne možemo da se saglasimo sa Fiskalnim savetom. Naša strategija i jeste da idemo sa povećanjm plata u javnom sektoru, jer te plate povlače rast plata u privatnom sektoru", naveo je Mali.
Potvrda za to jeste, ukazuje on, dostizanje prosečne plate više od 500 evra krajem prošle godine, kao što je, podseća Mali, i bilo obećano.
Dodao je da plata raste i ove godine, uprkos pandemiji, ali i da će narednih godina nastaviti da raste.
"Pričaju ljudi: 'Nemojte da nam odlaze mladi'. Kako da nam ne odlaze mladi ako ne povećavamo plate", upitao je Mali.
Rekao je da će država nastaviti da povećava plate i penzije, a uz to, dodaje, i minimalnu cenu rada.
Ona je, podseća, 2012. iznosila 15.000 dinara, dok će od 1. januara biti 32.000 dinara.
Osim povećanja plata u javnom sektoru, Fiskalni savet je kritikovao i izdvanja za subvencije, a Mali kaže da se ni po tom pitanju nije saglasan sa njima, jer te subvencije služe za podsticanje ne samo privrede, već i brojnih institucija od značaja za našu zemlju.
Kada se govori o subvencijama, Mali navodi da se one odnose na podršku razvoju preduzetništvu, poljoprivrednicima samo za IPARD biće izdvjeno 4,7 milijardi dinara, za nabavku fiskalnih uređaja, kako to ne bi išlo na teret privrede.
Subvencioniše se, dodaje on, i Fond za inovacionu delatnost, Centar za promociju nauke, Naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu i Čačku, podrška se daje i za rad ustanova kulture, za Svetsko atletsko prvenstvo, za Svetsko prvenstvo u veslanju 2023. godine.
Tim subvencijama se, ističe, ni na koji način ne ugrožva makroekonomska stabilnost.
"Planiran je i deficit od tri odsto, koji je u skladu sa stavom MMF-a, što je stopa deficita koji daje mogućnost da podržite stopu rasta od šest odsto", rekao je Mali.
Ovu godinu, navodi ministar, Srbija završava sa najvećom stopom rasta BDP-a u Evropi, čime je pokazala, kaže, da je otporna na krizu, a taj trend, dodaje, nastaviće i u narednom periodu.
(Kurir.rs/Tanjug)
