Najnovije vesti

ČLANOVI REGIONALNE AKADEMIJE ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE SLOŽNI: Zemlje regiona treba da razmenjuju iskustva i zajedno rešavaju probleme
Foto: Nemanja Nikolić

Skup u beogradu

ČLANOVI REGIONALNE AKADEMIJE ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE SLOŽNI: Zemlje regiona treba da razmenjuju iskustva i zajedno rešavaju probleme

Politika

Aleksandra Jerkov kaže da se države iz okruženja već decenijama susreću sa sličnim problemima, ali da ne uspevaju samostalno da se izbore s njima

Prvi sastanak Regionalne akademije za razvoj demokratije održan je u Beogradu, a cilj inicijative je da se ponude regionalna rešenja za probleme s kojima se susreću sve države u okruženju.

Strategije i rešenja

Aleksandra Jerkov, jedna od osnivača Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da se države iz okruženja već decenijama susreću sa sličnim problemima, ali da ne uspevaju samostalno da se izbore sa njima. Ideja ovog skupa je, dodaje, da se razmene mišljenja i iskustva i da se u narednih deset godina dođe do najsvrsishodnijih strategija i rešenja.

Regionalna akademija za razvoj demokratije
foto: Nemanja Nikolić

- Shvatili smo da svi delimo slične probleme, to su pre svega neravnopravnost, siromaštvo, nedostatak demokratije, nedostatak vladavine prava, masovan odlazak mladih iz regiona, nepoverenje u institucije. Naše zemlje nisu uspele same da dođu do rešenja ovih problema. Zbog toga smo rešili da ih ponudimo zajedno. Sa kolegama iz Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Slovenije, Albanije, Kosova i Crne Gore razgovaramo o tome koje su to teme na kojima ćemo u budućnosti zajedno raditi i razvijati zajedno politike. Te teme, zajedno sa rešenjima koje ćemo ponudi, biće regionalna agenda 2030, jer planiramo da deset godina razvijamo regionalnu politiku koja će se baviti ovim pitanjima - rekla je Jerkovljeva. 

Regionalna akademija za razvoj demokratije
foto: Nemanja Nikolić

Problem zagađenja

Saša Magazinović, poslanik u Parlamentu BiH, kaže da je regionalna saradnja daleko važnija od razlika koje se permanentno ističu.

- Govorili smo o zagađenju vazduha. Kada gledate dnevnike tokom zime u našoj regiji, kao da je takmičenje između Skoplja, Sarajeva i Beograda ko je zagađeniji. Nije to problem ni samo Srba ni Hrvata ni Albanaca, to je zajednički problem. Zašto se te stvari ne rešavaju zajednički? Zato što nam neko svakodnevno servira naše razlike. Da li su naše ekonomije dovoljno jake da samostalno mogu opstati? Ne, nisu. A zašto ne sarađujemo? Zato što je očigledno političkim elitama važnije da na dnevni red stavljaju ono što su naše razlike - rekao je Magazinović.

Bez obzira na različite poglede, treba se, ističe, fokusirati na stvari koje su zajedničke u ovom regionu.

- Da zajednički pokušamo da napravimo agendu 2030, u kojoj ćemo akcenat staviti na ono što nam je zajedničko, na komunikaciju i saradnju, jer suviše smo mi mali pojedinačno da bismo mogli da se ponašamo ovako neodgovorno i prema svojim građanima i prema regiji. Ovo je način da mi u individualnom kapacitetu pokažemo odgovornost i probamo da promenimo političku paradigmu ponašanja - zaključio je Magazinović.

Regionalna akademija za razvoj demokratije
foto: Nemanja Nikolić

Ugledanje na komšije

Kao predstavnica Severne Makedonije Kalinka Gaber, državna sekretarka za evropske poslove, poručila je da treba pratiti iskustva iz Slovenije i Hrvatske, koje su deo EU.

- Možda sam malo pokušala da ovu diskusiju navedem na ono što je meni blisko, a to je pitanje integracija. Zašto je to pitanje svake države zapadnog Balkana koja stremi ka EU samo pojedinačno, zapravo to je naše zajedničko pitanje... To je pitanje koje se tiče i Srbije i Crne Gore i moramo ga proći zajedno. To je put koji nije samo štikliranje nekih prioriteta, nego put koji u biti sadrži promene i reforme našeg društva i sve naše građane. Sigurna sam da ćemo kroz našu platformu zajedno doći do rešenja koja će se ticati svih građana našeg regiona - rekla je Gaberova.

Regionalna akademija za razvoj demokratije
foto: Nemanja Nikolić

Da je priključivanje i ostalih zemalja iz regiona u EU od zajedničkog interesa, potvrdio je i Bojan Glavašević, zastupnik u Hrvatskom saboru.

- Naše zemlje i zajednice iz kojih dolazimo, gradovi, imaju zajedničke probleme, zajedničke interese i ne bismo smeli da dozvolimo da nas neka otvorena pitanja ili neki teški problemi iz prošlosti, koje možda trenutno ne možemo rešiti, spreče u tome da zajednički radimo na onim stvarima koje su nam svima u interesu i da zajednički rešavamo one probleme koje možemo zajednički rešiti. Kada neki od tih planova ostvarimo, biće lakše za ono što nam možda u ovom trenutku deluje nerešivo. Svojim primerom smo pokazali da gde ima volje, ima i načina - rekao je Glavašević.

Kurir.rs/ S. S.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...