JELENA MILIĆ : Priština neće dobiti međunarodnu potvrdu nezavisnosti kroz NATO

BEOGRAD - Priština neće dobiti međunarodnu potvrdu nezavisnosti kroz NATO, smatra Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS), dodajući da ne veruje da će doći do lančanog priznavanja nezavisnosti Kosova bez obzira na pritiske koji postoje na zemlje članice EU i NATO koje do sada nisu priznale Kosovo.

Milić navodi da će doći evenutalno do malog napretka u odnosima sa Prištinom jedne od tih zemalja i dodaje da bi to bio podsticaj premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju i novim vlastima u Prištini za neku vrstu fleksibilnosti, spremnosti na kompromis ili prihvatanja redosleda tema u dijalogu.

"Međutim, to donosi dosta obaveza Kurtiju jer za jedan takav ustupak očekuje se da učini kontraustupak, odnosno da i on postane fleksibilniji", kazala je Milić.

Najbolje što Priština može da očekuje, kako kaže, jeste jačanje bilateralne saradnje sa velikim zemljama članicama NATO koje onda mogu i da ih vode u misije i da ih opremaju.

"Imamo dvostruku realnost, jedno je NATO i Rezolucija 1244 koje se NATO koji vodi misiju Kfor-a na KiM itekako drži, a druga je realnost da ima mnogo zemalja članica koje su već priznale Kosovo", navodi.

Dodaje da je evropska budućnost takozvanog Kosova, kao i svih drugih na Zapadnom Balkanu, prilično na dugom štapu, a i pored najboljih želja da sutra budu primljeni u NATO, nemaju ni potrebne preduslove, niti dodatnu vrednost koju bi doneli Alijansi.

Samit NATO će biti održan 14. juna, a Milić navodi da će se na njemu pričati i o dijalogu Beograda i Prištine i to u smislu povlačenja trupa Alijanse iz Avganistana posle više od 20 godina, što će, ističe, imati bezbednosne implikacije globalnih razmera.

"Evroatlantski svet će svakako gledati da smanji svaki mogući potencijalni rizik terorističkih napada ili drugih vrsti bezbednosnih pretnji koje ta ogromna operacija donosi. U tom smislu će zasigurno biti razgovarano o ulozi KFOR-a", rekla je Milić i dodala da KFOR sada ima značaj ne samo za obezbeđivanje mira svih zajednica na samom KiM, nego i za projekciju snage i mogućnosti reakcije.

Kako je primetila, tokom sastanka sa Kurtijem specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer je insistirao da je njegova poseta Prištini znak posvećenosti SAD saradnji sa Kosovom, što se može, ukazuje, tumačiti i kao opomena Kosovu šta se može desiti ako ostanu bez nje ili ako isprovociraju američku podršku.

S druge strane, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je insistirao da je njegova poseta priprema sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Kurtija. Smatra da je Palmerova poruka da Amerika nije strana u pregovorima, ali da je tu i da je nezaobilazni faktor.

Kaže da nema mesta za izjavu Lajčaka o tome da je Vašingtonski sporazum irelelevantan, a da on, s druge strane, sve vreme insistira da je dijalog ključni za integracije i Beograda i Prištine.

Naglašava da evropske integracije nisu jedini spoljnopolitički cilj ni Beograda, ni Prištine, kao i sve i da dođe do integracija u EU, to ne bi rešilo sva otvorena pitanja ni na Zapadnom Balkanu, niti u Jugoistočnoj Evropi.

"Na kraju krajeva, EU nije ta koja može da da bezbednosni okvir za bilo koje rešenje, ni ishod dijaloga. EU nije članica Saveta bezbednosti UN, dobila je mandat od Generalne skupštine, što nije obavezujuća stvar kao što su rezolucije Saveta bezbednosti. Bez SAD, Kine, Rusije, to pitanje se neće rešiti", precizira.

Komentarišući izjavu Kurtija da ide u Brisel da razgovara o budućem dijalogu, a ne o nastavku prethodnog, Milić kaže da nije sigurna da za to ima podršku zapada, ali da je primetno da mu se mnogo toleriše. Podseća i da mu se mnogo tolerisalo u prethodnom mandatu dok, kako kaže, nije došla Trampova administarcija i Ričard Grenel koji su to "sasekli".

Navodi da je u Prištini generacija i skup novih zvaničnika za koje kaže da nisu upravljali ni mesnom zajednicom, a kamoli entitetom koga pola UN priznaje, a druga polovina ne, a koji su zaduženi za vrlo važne pregovore od kojih zavisi i bezbednost Balkana i Jugoistočne Evrope

"Misle da su sve oni postigli sami, zaboravljajući da im je tu nezavisnost doneo niko drugi do NATO i to po visoku cenu i unutrašnje kohezije i konfrotacije sa drugim zemljama članicama Saveta bezbednosti i sa Srbijom, na kraju krajeva", navodi Milić.

Prema njenom mišljenju, Kurti provocira ne bi li Beograd na neki način odustao od pregovora. Smatra da je jako bitno da srpsko rukovodstvo nastavi da bude konstruktivna strana, ona strana koja ispunjava dogovoreno i prihvata predloge EU, odnosno da pusti da se Kurti sam izoluje.

"Bude li se ispostavilo da Kurti zna šta radi u smislu da mu je neko rekao i da bi zaista međunarodna zajednica mogla da skloni pitanje Zajednice srpskih opština, onda EU gubi kredibilitet za bilo koju vrstu pregovora", dodaje.

Smatra da je intenziviranje odnosa sa SAD zamajac da se Prištini izbije da je jedini partner Amerike, odnosno da se shvati da je i Srbija ta koja može i treba da kaže svoje crvene linje i svoje uslove.

"Srbija je suviše kažnjena za zločine koje je načinila na Kosovu, Kosovo je suvise nagrađeno", smatra Milić.

Dodaje da se, za sada predložena rešenja za kosovsko pitanje, temelje na neuspešnim primerima, a da je nama najbliži, prema njenom mišljenju, rešavanje pitanja Ističnog Timora u Indoneziji.

Kurir.rs/Tanjug