Odnosi Rusije i Srbije zasnovani su na dugoj tradiciji, međusobnom poštovanju, raznovrsnoj uzajamnoj korisnoj saradnji. Ni u kom slučaju nisu usmereni protiv nečijih interesa i mogu da smetaju samo onima koji žele da naštete, naude našim zemljama, težeći nekim svojim ciljevima, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Od Srbije se očekivalo da će, poput članica EU, uvesti sankcije Rusiji, što se do danas nije dogodilo i verovatno se neće ni dogoditi. Ipak, našoj državi se neretko sugeriše da bi svoju spoljnu politiku morala da uskladi sa spoljnom politikom EU. Kako vi "čitate" sve to?
- Sankcije koje Evropska unija uvodi protiv Rusije nezakonite su. Pridruživanje njima bi označavalo kršenje međunarodnog prava. Dakle, nije u pitanju odnos prema Rusiji, nego pre svega poštovanje zakona. Takođe je važno naglasiti da kandidati za članstvo u EU nemaju obaveze da bezuslovno usaglase svoju spoljnu politiku sa briselskim smernicama. To je slobodno tumačenje pozvano da dodatno "disciplinuje" zemlje abiturijente. Ima dosta primera. Tvrdnja da bi apsolutno podređivanje instrukcijama činovnika EU navodno ubrzalo kretanje prema punom članstvu jeste, kako se to kaže, „od nečastivog“. Dovoljno je samo pogledati Albaniju ili Crnu Goru, kojima to nikako ne pomaže. Na potpuno drugačijim načelima grade se odnosi u okviru Evroazijske ekonomske unije (EAEU) - oni se korenito odlikuju od komandno-administrativne politike Brisela prema članicama EU. Ne mogu da ne naglasim da će 10. jula stupiti na snagu sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i država EAEU - Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije. Taj dokument otvara nove velike mogućnosti.
Zapadu smeta veliko prisustvo Rusije i Kine na Balkanu, kažu i da treba raditi na tome da se smanji uticaj pomenute dve države u ovom regionu, o čemu je ovih nedelja bilo reči i u jednom od non-pejpera o zapadnom Balkanu. Da li mislite da će biti uspešni u tome?
- Taj pristup nije samo odraz neokolonijalne ideologije Zapada, koji nastoji da potčini teritorije balkanskih zemalja i njihove resurse. Evo ovde i primera, možete da pažljivo pogledate šta se dešava u susednim zemljama. To je još i puna nesposobnost da se konkuriše uz iste uslove. Čim Zapad shvata da zaostaje u poštenom takmičenju - pritiska „sankciono dugme“. Rusija sarađuje sa Srbijom pod uslovima jednakosti, jača proizvodne kapacitete, energetiku, infrastrukturu vaše zemlje, stvarajući preduslove za razvoj na dobrobit svih državljana. Nikada nismo nastojali da delujemo na štetu drugih i nikoga na to ne pozivamo. Kineske investicije, takođe, koliko vidimo, daju doprinos nacionalnoj privredi Srbije. Na kraju krajeva, bezuslovno, izbor partnera je stvar srpskog naroda.
Vi spadate među zvaničnike koji često podsećaju na NATO bombardovanje Srbije 1999, tražili ste i da se Zapad izvini našoj državi zbog toga... Nedavno se predsednik Češke Miloš Zeman izvinio za bombardovanje 1999. Da li mislite da će biti još izvinjenja, odnosno da li će zapadne sile priznati da su pogrešile odlučivši da bombarduju Srbiju?
- To je na njihovoj savesti. Zadatak ljudi koji znaju istoriju jeste da se toga sećaju i da ne dopuste da taj period bude predat zaboravu. Agresija NATO protiv vaše zemlje, izvršena 1999, praćena je brojnim žrtvama, poginulo je mnogo nedužnih ljudi, uključujući i decu. Nikakvu odgovornost za to niko nije snosio. Tužno je što se samo ponekad čuju izrazi saučešća nekih zapadnih političara.
Da li se EU pokazala kao loš posrednik u dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu?
- Da podsetim da su 2013. godine usaglašeni takozvani briselski dogovori. Beograd je ispunio svoj deo tih rešenja, dok je Priština odbila da obezbedi ključni uslov - stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu sa širokim administrativnim i izvršnim ovlašćenjima. Štaviše, sadašnje kosovske „vlasti“ uopšte ne žele da razmatraju to pitanje. Brisel pak ne može ništa da uradi sa time, ograničava se labavim pozivima, bez konkretnih koraka kako bi prinudio kosovske Albance da slede svoje obaveze. Ako se usaglašena rešenja demonstrativno ne ispunjavaju, a EU nema snage da na to utiče, onda kakvim posrednikom se pokazala?
Da li bi Rusija - i pod kojim uslovima - mogla aktivno da se uključi u taj dijalog?
- Ne vidimo smisla da apstraktno razmišljamo o hipotetičkim uslovima uključivanja Rusije u pregovarački proces. Dijalog je lansiran u skladu sa rezolucijom Generalne Skupštine UN, koju nas je Beograd zamolio da podržimo. To smo i učinili.
Kako vam izgleda „nezavisno Kosovo“ danas, kako biste ga opisali?
- To je crna rupa Evrope, gde cvetaju organizovani kriminal i korupcija, nalaze se ekstremističke i terorističke ćelije za vrbovanje, stvara se atmosfera nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, nameće se ideologija pravdanja masovnih etničkih čišćenja nealbanskog stanovništva. Pri tome, nove kosovske „vlasti“ sa gospodinom Kurtijem na čelu propovedaju otvoreni politički ekstremizam. Evo rezultata agresije NATO i politike Zapada. Zapadni projekat „Kosovo“ je propao. Bez obzira na ogromni novac koji je upumpan u njega, i medijsko i političko praćenje, potpuno je propao. Sećam se kako je pre 10 godina na televiziji CNN stalno prikazivana reklama „Kosovo je zemlja mogućnosti“. Ali i sada Kosovo nije država i nema nikakvih „mogućnosti“. Naprotiv, tokom ovog perioda se Kosovo pretvorilo u problem evropskog kontinenta.
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
OBELEŽAVAMO VIDOVDAN: DANAS POKLON U KURIRU! Ikona Svetog velikomučenika cara Lazara
Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici danas obeležavaju Vidovdan, kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.
Kurir danas poklanja luksuznu ikonu Svetog velikomučenika cara Lazara sa zlatotiskom i molitvom.
NE PROPUSTITE
Čitajte KURIR!
Boban Karović
