Posle poruka funckionera Evropske unije Olivera Varheljija i Đozepa Borelja, kada je obeleženo 26 godina od zločina, da Brisel ne prihvata negiranje genocida u Srebrenici, otvorilo se pitanje da li će Srbiji biti zatvorena vrata EU, ako ne bude kažnjavala institucije i pojedince koji tvrde da se u ovom mestu nije dogodio genocid.
Da li odnos prema Srebrenici postaje politički kriterijum koji će ubuduće uslovljavati evrointegracije Srbije?
Gosti Usijanja dana su Jelena Milić direktora Centra za evroatlantske studije i
Vladislav Jovanović diplomata.
"Srebrenica sa tom presudom koja je doneta, je donesena da bi bila i ostala sastavni deo dugogodišnje politike nekih zapadnih zemalja koje decenijama vode protiv Srbije, još od devedesetih", istakao je Vladislav Jovanović.
"Meni se čini, pre svega, da je intenziviranjem te teme i pritisak da se zvaničnici u regiionu određuju prema tome, uperen protiv RRepublike Srpske, više nego prema Srbiji. Kako se retorika zapadnih zvaničnika prema Kosovu, sada se sve koristi i vadi. Meni je milo da sam danas čula da neko eksplicitno kaže da Kurtijeva retorika dovodi u opasnost Srbe na Kosovu. To je iskorak koji pozdravljam", istakla je Jelena Milić.
"Neprihvatljiv je trend da se porede Srbija i nacistička Nemačka. Stekla sam utisak da se srpske žrtve minimiziraju. Srbija je zemlja sa velikim brojem izbeglica, Kosovari, Hrvati i BOšnjaci su bežali na politički zapad i tamo su se jako dobro etablirali. Postoji jedna vrsta rasizma. Srebrenica se desila 1995. a u Ruandi je počinjen genocid u Ruandi, između 500.000 i 800.000 ljudi. Srebrenica je mnogo korišćenija nego Ruanda", istakla je Jelena Milić.
"Ova politika Zapada je kontraproduktivna za Zapad. Oni samo proizvode negativne posledice po same sebe. U sukobu su sa međunarodnim pravom i moralom. Na kraju, da ne pominjemo samo Kosovo i Metohiju, koji je proizveden unutrašnjem terorizmu i spoljnom agresijom. U BiH se samo Srbi predstavljaju kao agresori. Kutiljerov plan su svi prihvatili, i Milošević i Tuđman, kojom bi BiH bila priznata kao nezavisna država. Izetbegović je tražio odmah priznanje nezavisnosti a američki ambasador Cimerman ga je ohrabrio da se Izetbegović povuče iz tog sporazuma", naveo je Jovanović.
"Nigde nema plana, niti narebde za uništenje naroda u Srebrenici. To je primitivna odmazda nad zarobljenim vojnicima i sramota za ceo svet. Imamo holokaust koji se i sam relativizuje jer se igramo reči genocid u političke svrhe. U Ruandi niko nije intervenisao da bude sprečen genocid", istakao je Jovanović.
"Postoji sticaj negativnih momenata koji se koristi da bi se Srbiji otežao položaj u odbrani KiM. Zapadni roditelji takozvanog Kosova, rešili su da kombinuju pritiske na Srbiju iz različitih pravaca. Jedan je podsticanje nasilja prema Srbima na Kosovu, a drugi je da se Srbija preokupira pitanjem Srebrenice", naglasio je Jovanović.
"Mislim da bi bila dobra podela Kosova, kao Istočni Timor ili Južni Sudan. Što se tiče naših integracija, mislim da je za Srbiju nefer. Evropske integracije nisu rešenje za problem Kosova, jedino rešenje je podela", rekla je Jelena Milić.
"Ne sme se ceo narod, srpski narod, proglasiti genocidnim. To bi bio uvod u katastrofu koju smo već prošli", upozorio je Vladislav Jovanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
