BEOGRAD - Predsednik Nezavisne međunarodne komisije o istraživanju stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji 1992-1995. godine, Gideon Grajf izjavio je danas da se "genocid uopšte ili individualni slučaj genocida nije dogodio u Srebrenici 1995. godine".
On je rekao da Komisija ne smatra da je bilo genocida, ali da "prepoznaje činjenicu da su hiljade ljudi", koji su bili ratni zarobljenici, "ubijeni na najstrašniji mogući način".
Grajf je na predstavljanju izveštaja Komisije u Pres centru Udruženja novinara Srbije poručio da oni koji su odgovorni za te zločine "moraju da budu privedeni pravdi".
Prema njegovim rečima, Komisija smatra da se "zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom u skladu sa članom 6A Rimskog statuta, jer slično ponašanje mora da se ponovi protiv jedne iste grupe".
Za predupređivanje budućih genocida ključno je da se "genocid definiše kako treba" i da se termin genocid "ne koristi olako", predočio je Grajf.
Ukoliko bismo termin genocid "neprestano koristili, on procenjuje da bi taj termin vremenom postao beznačajan i da bi "svaka vojska postala genocidna, svaki konflikt bi postao genocidan i sam značaj genocida ne bi bio dovoljno veliki".
On misli da bi konačni izveštaj Komisije "svima nama" trebalo da pomogne "da se suočimo s prošlošću", da "ojača toleranciju među narodima u BiH i da pomogne konačnom pomirenju i zajedničkom suživotu svih naroda" u toj zemlji.
Član Komisije Valter Manošek rekao je da je Komisija svesna činjenice da postoje druge presude koje govore da je genocid počinjen i pomenuo Haški tribunal.
Kako je objasnio, članovi Komisije ne veruju da su događaji iz Srebrenice "stvarno bili genocid", već smatraju da ti događaji "ne čine genocid kao takav".
Kada se pogleda broj ubijenih u Srebrenici i uporedi sa genocidima u Ruandi i Holokaustom, članovi Komisije su postavili sebi pitanje da li te događaje, "brojčano govoreći", mogu da porede sa "slučajem Srebrenica", rekao je Manošek.
Član Komisije Stiven Mejer je dodao da je Komisija razmatrala definiciju genocida, ne samo Međunarodnog krivičnog suda, već i Člana 2 Konvencije Ujedinjenih nacija koji definiše genocid.
Upitan o odluci nekadašnjeg Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da donese Zakon o zabrani negiranja genocida, Mejer je odgovorio da ne može da veruje da je čovek tri dana pre nego što je napustio dužnost "proizvoljno proglasio zakon za koji kaže da parlament mora da ga usvoji bez ikakvih izmena".
On ne razume zašto tužilaštvo u BiH prihvata taj zakon koji "nije usvojio parlament", već mu je to bilo "nametnuto nelegalno i nemoralno".
Mejer smatra da to ima mnogo više sa "tradicijom da je ovaj deo sveta sve do nedavno bio pod dominacijom drugih sila".
(Kurir.rs/FoNet)
NE PROPUSTITE
