Nebojša Čović, jedan od lidera nekadašnje Demokratske opozicije Srbije, posle 21 godine otkrio je detalje akcije "Morava", koja je za cilj imala likvidaciju najistaknutijih članova DOS.
NE PROPUSTITE
CRNA LISTA
Ubistva je trebalo da budu izvršena u oktobru 2000. jer je vrh tadašnjeg režima ocenio da čelnici opozicije predstavljaju opasnost po opstanak na vlasti. Na spisku koji je brojao gotovo 50 imena nalazilo se i Čovićevo, a zahvaljujući činjenici da naređenja nije niko želeo da izvrši vođstvo DOS je sačuvalo živu glavu, organizovalo velike demonstracije 5. oktobra i svrglo Miloševića s vlasti.
"To je bila operativna akcija koju su osmislile tadašnje bezbednosne strukture, a u smislu eliminisanja određenog broja lidera DOS i drugih ljudi po terenu. Velika koncentracija je bila usmerena i na Kolubaru, pa sam se na tom spisku našao, kako ja, tako i sindikalci ovog rudnika. To je trebalo da se uradi nekoliko dana pre 5. oktobra jer su štrajkovi bili po celoj Srbiji, došlo je do blokade rada preduzeća, firmi, škola, pa i puteva. Ta akcija je osmišljena tako, bez mnogo razmišljanja i bez mnogo pameti, od ljudi koji su tu akciju mogli da osmisle, ali budući da mnogi od njih više nisu među živima, ne želim da im pominjem imena", navodi Čović za Srpski telegraf.
Lista je predata ljudima iz bezbednosnih struktura, sa zahtevom da se oni s liste uklone, a na njoj su se, pored Čovića, našli i pokojni premijer Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vladan Batić i drugi, čija su imena bila zaokružena. Čović objašnjava da je tadašnja vlast bila spremna na sve da bi zaštitila poziciju i da je svakodnevno pristalicama opozicije glava bila u torbi.
KRILI SE PO BEOGRADU
Svesni ove napetosti koja je rasla i rizika koji je konstantan, pojedinci iz tadašnje opozicije su bili prinuđeni i da se skrivaju.
"Bili smo svesni rizika s obzirom na to da smo mostove iza nas porušili i da nije bilo nazad. Ja konkretno nisam spavao kod kuće, išao sam na različita mesta po Beogradu i krio se, plašeći se za porodicu i sebe jer su to bili ljudi koji su bili spremni da urade svašta. Na sreću, to se nije dogodilo. Ima mnogo onih koji će pričati svašta, a nigde nisu videli 5. oktobar niti su učestvovali u njemu, neki se sad promovišu da su radili ovo ili ono, ali ima nas nekoliko živih koji znamo šta se dešavalo", objašnjava Čović.
NE PROPUSTITE
Sudiji Simeunoviću ubrizgali amonijak u uši
Sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović odbio je 3. oktobra 2000. da se povinuje državnom vrhu i potpiše naloge za hapšenje štrajkačkog odbora rudara Kolubare, koji su se pobunili protiv režima Slobodana Miloševića. Simeunović je poslednji put viđen mesec dana nakon ovog događaja, da bi njegovo telo bilo pronađeno 3. decembra 2000. na obali Dunava, između hotela "Jugoslavija" i Ušća.
Više od 20 godina počinilac sudijinog ubistva nije otkriven, ali Simeunovićeva sestra Jelena navodi da je za zločin kriva Državna bezbednost. U čitulji koju je prošle godine objavila stoji da je uzrok tome odbijanje izdavanja naloga za hapšenje rudara.
"Na pragu novog veka i novog milenijuma monstrumi Državne bezbednosti ubili su mog jedinog brata u jednom od svojih privatnih zatvora, ubrizgavši mu amonijak u uši, a zatim telo bacili u reku, samo zato što je u najsudbonosnijim danima za Srbiju, 3. oktobra 2000, odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora, krvnika, tiranina, i tužilaštva i uhapsi rudare Kolubare, striktno poštujući zakon i sledeći svoju savest", napisala je Jelena.
(Kurir.rs/Republika)
