Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je trebalo da bude održana danas, u planu je bilo da se predstavi izveštaj visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita, za koji je Milorad Dodik izjavio da neće biti usvojen.
O tome šta piše u, kako Dodik smatra, propagandnom pamfletu kreiranom u korist muslimana i ko su "srpski separatisti", u Usijanju na Kurir televiziji govore portparol Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić i član skupštinskog odbora za spoljne poslove Dragan Šormaz.
"Izvorni Dejtonski sporazum nije bio u Dejtonu, nego u Parizu, što je bio način da se EU uključi u ceo proces. Prijatelj sam kongresmena iz Dejtona, koji je tad bio gradonačelnik i sedeo je pored Miloševića, za koga ima i pohvala, da je bilo lakše napraviti racionalne predloge nego sa Tuđmanom i Izetbegovićem. Dejton je menjan aneksima u vremenima posle, napravljena je i vojska BiH, jer je želela da uđe u NATO. RS je u tome učestvovala", rekao je Šormaz i dodao da su međunarodni ugovori iznad domaćeg zakonodavstva.
On je dodao da je Vučiću glavni interes Republika Srbija.
"Govorio je da poznaje Šmita, verujuem da pokušava da smiri čitavu situaciju. Ne bih se složio da je Bosna pred raspadom", objasnio je on.
Rajić navodi da je sve počelo sa gazdovanjem šumama, što je vrlo važno i kao ekonomski prihod.
"Cilj je bio da se nadležnosti otmu Republici Srpskoj i prenesu na nivo Sarajeva. Dodik pokušava da podigne ulog, naravno da je izabrao oružane snage jer će to da odjekne u svetu a njemu poboljša pregovaračku ulogu", rekao je Rajić.
Šormaz smatra da Šmit pokušava da radikalno predstavi stanje u BiH kako bi opravdao svoj položaj i platu.
"Srbija je garant mira ne samo za Banjaluku, nego i Sarajevo. Često zaboravimo pitanje koje je ključno, a to je ko su članovi predsedništva, a mi već drugi put imamo Komšića koga biraju Bošnjaci a ne Hrvati. To je najveći problem, kao i izborni zakon koji nije u skladu sa Dejtonom", naveo je Šormaz i naglasio da je BiH nefunkcionalna država.
Povlačenje entiteta iz bilo koje državne institucije u BiH može da proizvede štetne posledice po građane, smatra Rajić.
"Pre nekoliko godina nisu mogli da se naprave ugovore u vezi sa državnim osiguranjima, građani nisu mogli da izvade lične karte itd. Republika Srpska nije zadovoljna svojim statusom, žele da vrate nadležnosti koje su njihove. Ovo su posledice delovanja Sarajeva u kombinacijama sa strancima koji su se ponašali kao lobisti Bošnjaka", kaže on.
Dodaje da je Inckov zakon nesprovodiv, jer je to politički a ne pravni zakon.
Kristijan Šmit je, kako su mediji preneli, u izvještaju dostavljenom Savetu bezbednosti UN-a, između ostalog, istakao je da su sukobi u Bosni i Hercegovini vrlo realni i da članice ozbiljno shvate trenutnu političku situaciju.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
