Naišavši na probleme u ostvarivanju ambicije da na mala vrata uđe na tržište mobilne telefonije u Srbiji, Junajted grupa je aktivirala svoj dobro uhodani mehanizam kako bi za svoj najnoviji poduhvat napala konkurenciju i državne institucije Srbije.
U tu svrhu uloga medijske batine dodeljena je propagandnim perjanicama Grupe - televizijama N1 i Nova S, te dnevnim listovima Danas i Nova, da bi na kraju svoj doprinos u ovom poduhvatu dao i nedeljnik Nin objavom autorskog teksta izvršnog direktora SBB.
Očigledno koordinisani iz jednog centra, uz pomoć naručenih eksperata i analitičara, posle dve decenije postojanja mobilne telefonije oni su naprasno otkrili da je optimalan model za razvoj ovog tržišta postojanje četiri umesto tri operatera, što je praksa u svim državama regiona i većem delu Evrope. Istovremeno, država Srbija je optužena da je kompaniju SBB stavila na crnu listu nepoželjnih investitora, i to samo zato što toj kompaniji nije prodata četvrta licenca za mobilnu telefoniju. Problem je, međutim, u tome što država nije ni oglasila prodaju te licence, pa samim tim nije ni mogla da odbaci bilo kog kupca, pa ni Šolakov SBB.
Glume žrtve
Uvertiru za novi medijsko-propagandni poduhvat, čiji je cilj zaštita poslovnih interesa Dragana Šolaka, napravio je izvršni direktor SBB kompanije Milija Zeković, i to tokom gostovanja na panel-diskusiji koju je 20. oktobra organizovala Američka privredna komora u Beogradu. Reagujući na raniju izjavu ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić da su tri operatora mobilne telefonije u Srbiji dovoljna, Zeković je izjavio da je to „jasna poruka Vlade Srbije da ne žele da dozvole da kompanija SBB, koja je do sada u Srbiju investirala skoro 900 miliona evra, konkuriše za mesto novog mobilnog operatera“.
On je tom prilikom državne institucije Srbije optužio da su „kompaniji SBB namenile ulogu nepoželjnog investitora“, i to sve zbog navodnog odbijanja države Srbije da SBB dozvoli ulaganje u mobilnu telefoniju iako takav konkurs nije ni raspisan.
- Samo u Srbiji država onemogućava kompaniji SBB da investira i građanima omogući bolju ponudu na tržištu - zaključio je izvršni direktor kompanije SBB, optužujući državu za ugrožavanje interesa potrošača.
Sinhronizovano na svim nivoima
Na Zekovićevu konstataciju ubrzo su se nadovezale televizije N1 i Nova S, lansirajući u etar novu ekonomsku teoriju o četvrtom operateru kao spasitelju potrošačkih džepova u oblasti mobilne telefonije. A taj četvrti operater-spasitelj je niko drugi do SBB, koji sa pomenutim televizijama ima zajedničkog vlasnika i koji se proslavio tako što je „usrećio“ stotine hiljada svojih korisnika u oblasti kablovske televizije, koje je u svoju mrežu ubacivao po zakonima laso biznisa, a ne slobodne konkurencije i slobodnog izbora potrošača.
Uprkos bogatom iskustvu u onemogućavanju slobodne konkurencije, koju je tokom brutalne prvobitne akumulacije kapitala sprovodio njihov vlasnik, pomenute televizije su objavile informaciju da su „srpski ekonomisti saglasni da bi ulazak četvrtog operatera na tržište mobilne telefonije doprineo većoj konkurenciji“.
Kao dokaz za iznetu tezu uzete su izjave redovnih kontributora pomenutih televizija - ekonomiste Ljubomira Madžara i konsultanta za strana ulaganja Milana Kovačevića. Kao što biva prilikom delovanja Šolakovog mehanizma za obračun sa konkurencijom, drugačije mišljenje se u ovim prilozima nije moglo čuti, a zaključci su već unapred bili pripremljeni.
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
U istraživanju anonimni eksperti
Država je optužena da želi da vrati tržište u stanje monopola, a nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ovu priliku je iskoristio da ponovo neargumentovano napadne Telekom, ali i državu za „intervencionizam“ u ovoj oblasti poslovanja.
Kockice su se brzo složile, a prepoznatljivi tragovi mehanizma za zaštitu poslovnih interesa Dragana Šolaka postali su vidljivi. Da bi se, ipak, bar donekle prikrile pristrasnost i usmerenost na zaštitu privatnih interesa vlasnika Grupe, bilo je neophodno čitavu priču umotati u celofan navodne brige za interes potrošača, što je, u nedostatku poverenja u TV N1 i Novu S, dopalo u zadatak dnevnom listu Danas.
Sledivši jasno zadate smernice za pravac delovanja medijske batine, list Danas se u čitavu priču uključio objavljujući neprofesionalno i jednostrano urađen prilog o navodno preskupim uslugama mobilne telefonije u Srbiji.
U čudno selektovanom istraživanju, Danas je od anonimnih eksperata dobio „mišljenje“ da prosečan građanin Srbije za usluge mobilnih operatera izdvaja pet odsto svojih prihoda, što je, prema zaključcima autora teksta, daleko iznad ostalih zemalja regiona. Zašto je kao parametar izabrana baš mobilna telefonija, a ne, recimo, troškovi kablovskih ili internet provajdera, uredništvo Danasa nije pojasnilo, ali je javnost Srbije alarmirana da na tržištu mobilne telefonije navodno nešto nije u redu. I to od navodnih eksperata koji nisu smeli čak ni svojim imenom da stanu iza iznetog mišljenja.
Nin u ulozi zamenskog medija
Iako mnogima u prvi mah nije bilo jasno šta je pozadina ove priče, odgovor je stigao već istog dana, kada je na sajtu Nova.rs ovaj tekst prenet pod naslovom „SBB-u ne daju da bude mobilni operater, a na račun za mobilni nam ode 5% od plate“.
Iskoristivši kao povod odluku menadžmenta Telenora da za 6,9 odsto poveća cene svojih usluga u Srbiji, mediji pod kontrolom Junajted grupe pokrenuli su ovoga puta novu otvorenu hajku protiv nepoželjne konkurencije (Telenora) i državnih institucija, i to isključivo zbog propasti planova svog vlasnika. Time su u praksi iznova demonstrirali da svrha njihovog postojanja nije pravovremeno i objektivno informisanje javnosti, već isključivo borba za privatne interese kontroverznog srpskog evromilijardera.
Da je kampanja orkestrirana iz jednog centra i da je za njeno izvršenje aktiviran poznati Šolakov mehanizam za obračun sa konkurencijom i nepodobnim institucijama, potvrdio je nedeljnik Nin, koji je čitave dve strane svog najnovijeg izdanja posvetio autorskom tekstu izvršnog direktora SBB. U tom tekstu Milija Zeković je ponovio sve ono što je pre više od mesec dana izgovorio na panel-diskusiji, priznajući pritom da je Junajted grupa sama poslala Vladi Srbije pismo o namerama da uđe na tržište mobilne telefonije, istovremeno optužujući Vladu da je odgovorna što je „mogućnost ulaska kompanije SBB na tržište mobilne telefonije unapred odbijena“.
Činjenica je da Vlada nije uputila bilo kakav odgovor na ponudu SBB iz prostog razloga jer konkurs za četvrtu licencu mobilne telefonije uopšte nije ni raspisan. To što SBB želi da kupi nešto što nije ni ponuđeno na prodaju, ne daje za pravo njegovom vlasniku da, kada mu to ne bude prodato, za takav ishod okrivljuje bilo koga, a ponajmanje državne institucije i regulatorna tela.
Ovaj po svim karakteristikama PR tekst izvršnog direktora jednog od najvećih kablovskih operatera u zemlj, u izdanju Nina nije označen kao reklamni, već kao autorski analitički tekst iz oblasti biznisa, što predstavlja direktno kršenje profesionalnih normi i standarda.
Kampanja protiv Telenora
Nastojanje Junajted grupe da na silu uđe na tržište mobilne telefonije i time naruši optimalno uspostavljenu ravnotežu od tri operatera, koja se svuda u regionu u praksi pokazala optimalnom tržišnom strukturom, posledica je strategije odgovora na ulazak Telenora na tržište kablovskih operatera. Neposredno po saznanju informacije o potpisivanju ugovora između Telekoma i Telenora o iznajmljivanju kablovske infrastrukture za ulazak Telenora u poslove pružanja kablovskih usluga, mediji koji su deo Šolakovog mehanizma obrušili su se na svog novog konkurenta i Telekom.
U višemesečnoj kampanji, u koju su uključeni čak i pojedini evroposlanici i međunarodne organizacije, mehanizam je ovaj posao pokušavao neosnovano da predstavi kao kriminalan i nedozvoljen. Iako je Telekomu i Telenoru spočitavano da međusobnom poslovnom saradnjom žele da unište SBB, mediji pod kontrolom Grupe svesno su prećutkivali činjenicu da je slične takve ugovore o korišćenju infrastrukture srpskog državnog operatera dugi niz godina imao i sam SBB. I u ovom slučaju još jednom je potvrđeno staro pravilo kojim se vode tzv. nezavisni Šolakovi mediji - da ono što je dozvoljeno njihovom gazdi, za ostale učesnike na tržištu definitivno ne važi.
Kurir.rs / Redakcija Kurira
Bonus video:
