"Ne dam ja moje BRE, ne što sam zatucan, no što te je to BRE i othranilo i odbranilo, stradalo i vaskrsavalo, lelekalo i pevalo...što te je podranu i krvavu nosilo na plećima i vidalo rane", puruka je Mihaila Medenice u najnovijoj kolumni, u kojoj šalje poruku o dvostrukim aršinima EU. Kolimnu prenosimo u celosti.
Muda vola moga prađeda
Znaš li, mučena Evropo, šta su muda vola moga prađeda?!
Svetinja, bre! Da im se pokloniš!
U sred Brisela da ih izlijete od suvoga zlata i da ih celivate, s oproštenjem, a pod njima da piše: „Časnim mudima srpkog vola- zahvalna Evropa!“
Ta su se muda davno otegla do zemlje za sve ono što vi danas zovete evropskim vrednostima dok zapravo namećete evropske bednosti, no…
Poorao je taj vo koliko vi pregaziti ne možete; podneo koliko ni kamen ne bi; postradao za vas dok ste o vrednostima znali onoliko koliko ste ih poharali u prokletom kolonijalizmu…
Gde su opanak Srbinov i muda volovska stigla- ti Evropo nisi ni dogledala…
Kud se volovovska zaprega Srbinova uspela- tebi su još vrhovi u večitoj magli i nedostižnim daljinama, moja Evropo!
Više je pravde, časti i čojstva u mojem BRE, nego su svim tvojim ćitapima i zakonima!
Više ona seda čobanska glava i umorna paorska ruka znaju o ljudskim vrednostima negoli što ćeš ti ikada znati, al daješ sebi za pravo, nesrećnice, da krojiš i kape i odela, kusa i podrana.
Veliš da su sad vrednosti da slavimo Božić bez Boga; raspeće bez Hrista; slavu bez ikone; ime bez pominjanja; brak bez blagoslova; krštenje bez krsta…
Da se ko ne uvredi, veliš!
Da verom ne uznemirimo bezverje, da voštanicama ne zaslepimo nevideće, da slavom ne razjarimo neslavne, da imenom ne rasrdimo one što se tišinom i podlom tminom odazivaju..?
Dakle, evropske vrednosti su da batalimo sve vrednosti i zarad nečijeg «mira» doveka živimo nemirom!
Bićemo valjani samo ako budemo isti, ako nam potaman bude svaka koža, ako se pokrstimou novu veru gde čovek ne poznaje ni sebe u Gospodu ni Gospoda u sebi, ako oca i majku preimenujeme u «neke» a decu u «nešto»…
Da se ko ne uvredi, jel te?
E, pa, Evropo moja- ništa od toga!
Ne dam ja moje BRE, ne što sam zatucan, no što te je to BRE i othranilo i odbranilo, stradalo i vaskrsavalo, lelekalo i pevalo…što te je podranu i krvavu nosilo na plećima i vidalo rane!
Prvi sam za evropske vrednosti, eno mi ih puna i prađedovska kuća i štala i njiva i livada!
Na fotografijama ih imam koliko ih ti ni u pamćenju ne možeš sabrati.
Ako šta valja od tebe, mučena Evropo, eto ga na ovom šaru grobne i rodne zemlje!
Ponavljam: prvi sam za evropske vrednosti, na njima i jesi stasala Evropo, dok su opanak srbinov i ona muda volovska jurišali za tebe!
Evrospke bednosti prodaj nekom drugom, da se ne uvredi…
Ovde si vazda dobrodošla, da celivaš opanak i ona volovska…
Na slavu, da vidiš gde Srbin nazdravlja Gospodu i Gospod nazdravlja Srbinu.
Tu gde si vekovima povijana i previjana, odakle te je Srbin s mirazom ispratio, a ti ga u prosjake pozivaš ko u svatove.
Hvala, ali ne hvala!
Nikad ponjava neće biti ćivot, nit kurjačka kost- mošti!
Nego, jesam li ti pričao o volu moga prađeda..?
Onom što je ustrčao gde ti ni nogu pred nogu ne možeš?
U sred Brisela spomenik da mu izliješ, rekoh, i da piše: „Časnim mudima srpkog vola- zahvalna Evropa!“
Mihailo Medenica
NE PROPUSTITE
