Slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana koji su se 1999. borili na strani tzv. "oslobodilačke vojske Kosova", ni posle 22 godine ne prestaje da bude povod i municija Amerike za političko pritiskanje Srbije. Da će se s tim nastaviti, upozorio je i kandidat za novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofer Hil, koji je uoči dolaska u Beograd poručio da će za njega ovo biti ključno političko pitanje i da neće odustati od zahteva da "svi oni koji su umešani u taj zločin budu izvedeni pred lice pravde, bez obzira na njihov čin ili poziciju".
Pretnje smrću
Kurir je došao do novih saznanja koja otkrivaju kakve su sve propuste tokom svih ovih godina pravile i srpska i američka strana, a zbog kojih, između ostalog, nije stavljena tačka na ovaj slučaj.
Naš izvor tvrdi da su tadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kao i američki organi koji su se bavili ovim slučajem ispustili jednog od ključnih svedoka u ovom predmetu.
- Svedok, inače čovek iz Srbije, koji tvrdi da zna relevantne činjenice, pronalazi se u Švedskoj, pristaje da svedoči i zauzvrat traži zaštitu za sebe i svoju porodicu. Postupajući zamenik tužioca, koji je u junu 2010. uzeo izjavu od svedoka, predaje je Vukčeviću, koji neovlašćeno kopiju izjave predaje predstavniku ambasade SAD Stivenu Repu i porodici braće Bitići. Podaci iz te izjave su se pojavili u medijima i svedok prima pretnje smrću. On daje izjavu i pred predstavnicima pravosuđa SAD, koji mu obećavaju zaštitu, ali posle odustaju od toga s obrazloženjem da neće da štite kriminalca. Tužilac Vukčević je s Vekarićem išao u medije da se hvali da je rešio slučaj, a zapravo su ga potpuno kontaminirali i tako izgubili svedoka. Tako je bilo u celom krivičnom postupku, jer nije poštovan ni minimum čuvanja tajnosti - ispričao nam je izvor upoznat s istragom.
Masovna grobnica
On napominje da je velika greška napravljena i 2006, kada je Vukčević odbio da prepusti okružnom javnom tužiocu jedini predmet koji je formiran u vezi s ovim ubistvom.
- Optužnica je postojala za Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, ali su oni 2009. oslobođeni za krivična dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, jer nije dokazano da su braća Bitići imala status ratnih zarobljenika. Postavlja se pitanje zašto je tužilac napravio takvu grešku. Jer je avgusta 2006. zamenik tadašnjeg tužioca izneo stav da slučaj treba prepustiti okružnom javnom tužiocu i optužnicu formirati za pomaganje u višestrukom ubistvu. Međutim, Vukčević to odbija - napominje on.
Podsetimo, Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su 1999. Njihova tela, sa vezanim rukama, ranama na glavi od metaka i tragovima mučenja, pronađena su u masovnoj grobnici u Petrovom Selu na istoku Srbije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
