Goran Marković je nesporno značajan filmski autor, ali je njegov poslednji izlet u političke vode proizveo nešto što se u svim normalnim društvima mora smatrati nedopustivim u javnom prostoru. Upozorenjem da se Srbiji može desiti rumunski scenario - da se aktuelna vlast može i nasiljem skloniti, a njen glavni eksponent streljati baš kao Čaušesku - Marković je jednostavno prešao granicu. U utrkivanju da se zaoštri kritika prema vlastima i Aleksandru Vučiću, poznati reditelj se u najmanju ruku spotakao. Ako bismo bili dobronamerni, Marković je žestoko preterao i pokazao veliku političku ostrašćenost. Međutim, objektivno sagledavanje poruke koju je poznati reditelj poslao javnosti otkriva koliko se opasnosti krije u njoj.
Ostrašćenost
Markovićev preteći nastup ne može se objasniti drugačije nego izrazom političke ostrašćenosti koja je otišla u opasan ekstrem. Na stvaralačkom polju ovaj srpski reditelj, čini se, nema razloga za nezadovoljstvo, o čemu svedoče i podaci o državnoj podršci njegovim projektima u poslednjih desetak godina. Sve što je ovaj filmski stvaralac napravio od 2013. godine snimljeno je novcem Filmskog centra Srbije ili RTS. Ako ćemo da budemo pomalo zajedljivi, možemo i podsetiti Markovića da se ne može nasiljem rušiti država i demokratski izabrana vlast i istovremeno uživati u plodovima koje vam poklanja ista ta država i ista ta vlast. Pošteno bi bilo da se reditelj odrekne jednog od ova dva. Valjda nema dilemu da nam je kao društvu potreban kao veliki umetnik, a ne veliki rušitelj.
Uz to, morali bismo da budemo pošteni i prema vlastima, koje su meta Markovića, i prema filmskom svetu, kojem on, na radost srpske, evropske i svetske publike, oduvek pripada. On je samo jedan od mnogih filmskih radnika koji su mogli da osete dramatično veća ulaganja države u filmsku industriju. Kada se poredi vreme u kojem je on bio deo Vlade Srbije, kao specijalni savetnik za kinematografiju ministra kulture Nebojše Bradića (od 2008. do 2011), novac koji država danas ulaže veći je oko 100 puta.
NE PROPUSTITE
Pretio i Đinđiću
Bez obzira na to koliko se njemu ne sviđa sadašnjica, Marković nikada ne bi smeo da plasira nasilje kao opciju za neku bolju i kvalitetniju budućnost. Kritika intelektualca je jedno, sasvim dobrodošla i poželjna u svakom demokratskom društvu. Ali pretnje streljanjem i linčom gomile nešto su sasvim drugo, daleko mračnije i za svaku osudu.
Goran Marković je jedan od najboljih među nama. Njemu niko ne može da spori kredibilitet, stručnost i plodnost kao filmskog stvaraoca. Upravo zbog takve veličine koju nosi u sebi, Marković mora da ima u vidu i posebnu odgovornost kada javno iznosi ovako opasne i preteće izjave. Umetnička preterivanja dozvoljena su u filmskom svetu. U naelektrisanoj političkoj realnosti Srbije svaka izgovorena reč može da zapali požar, a nije da ih u nedavnoj prošlosti nismo imali napretek. Uostalom, Marković se sličnim izjavama već opekao. Mnogi se ovih dana prisećaju kako je premijeru Zoranu Đinđiću, mesec dana pred ubistvo, poručivao „da ga je dosta i da se skloni“. Baš srpsko društvo, kojem su meci u srce prvom demokratski izabranom premijeru određivali političku sudbinu, posebno je osetljivo na javnu reč na ivici žileta, ma kakav genijalni umetnik da ju je izrekao.
Kurir.rs/ Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
