Prošlog četvrtka Rusija je pokrenula vojnu agresiju na Ukrajinu u punom obimu, kopnenim, vazdušnim i pomorskim putem, ubijajući i ranjavajući mnogobrojne nevine ljude, uništavajući infrastrukturu, izazivajući ljudsku tragediju u Evropi. Ruska vojska pokušava da okupira mnoge gradove širom Ukrajine, uključujući i njenu prestonicu Kijev.
Evropska unija je ujedinjena u odlučnosti da brani mir, međunarodno pravo i sistem baziran na pravilima. Najoštrije osuđujemo neisprovociranu i neopravdanu vojnu agresiju Rusije protiv Ukrajine.
Niko nije napao Rusiju niti joj pretio, ni Ukrajina niti bilo koja druga zemlja. Tvrdnje Kremlja da Ukrajinu vode nacisti, da nastoji da nabavi nuklearno oružje i počini genocid nad stanovništvom ruskog govornog područja u Ukrajini predstavljaju smešne i očigledne laži. Ukrajina i Ukrajinci samo žele da žive slobodno i u miru u sopstvenoj zemlji.
Jednostrana agresija tolikih razmera protiv nezavisnog, suverenog suseda predstavlja ogromnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. Više od 70 godina EU i njeni partneri razvijaju model saradnje, u kom naše zemlje cvetaju u međusobnoj saradnji, a ne jedna nauštrb druge; u kom preovlađuje solidarnost; u kom rešavamo naše nesuglasice dijalogom i pravnim sredstvima, i koji je otvoren prema susedima i celom svetu kroz međunarodnu saradnju i solidarnost.
Otvoreni smo za naše partnere na zapadnom Balkanu da se pridruže našoj Uniji, koju svi cenimo i koju odlučno štitimo. Primeni sile i prinude koje Rusija koristi nema mesta u 21. veku. Rat nikada nije rešenje, kao što su narodi na zapadnom Balkanu bolno iskusili krajem prošlog veka. Stavljajući svoje nuklearne snage u pripravnost, Rusija ide potpuno neodgovornim putem.
EU ponavlja svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ujedinjena je u solidarnosti i nastaviće da podržava Ukrajinu i njen narod. Rusija mora odmah da prekine vojne akcije, bezuslovno povuče sve svoje snage i vojnu opremu sa cele teritorije Ukrajine i potpuno poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine. EU je već uvela masovne sankcije protiv Rusije kao odgovor na njena ozbiljna kršenja međunarodnog prava i agresiju protiv Ukrajine.
Kremlj je testirao odlučnost i solidarnost Evropske unije i njenih partnera i Evropska unija i njene države članice su dokazale sposobnost za brzu, odlučnu i koordinisanu akciju. Svet treba da se suprotstavi ovom drskom izazovu našoj kolektivnoj bezbednosti, koji je najveća pretnja po evropsku stabilnost od Drugog svetskog rata. Znamo da ruski narod ne podržava ovaj rat agresije.
Nalazimo se na prekretnici evropske istorije, a ratna vremena ponekad zahtevaju teške odluke. U proteklih nekoliko dana države članice EU su preduzele korake koje je do tada bilo teško zamisliti. Napravili smo ove promene politike jer ih ruska agresija traži. Ne samo da situacija od nas očekuje da stavimo zajedničke interese ispred nacionalnih već nam takođe pokazuje da u ovom slučaju zajednički interes jeste nacionalni interes.
Podvlačimo poruku visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzepa Borelja od 28. februara: Celokupna međunarodna zajednica treba da udruži snage i pomogne da se okonča ruska vojna agresija. Srbija je deo te međunarodne zajednice i država kandidat za članstvo u EU. Deo pristupanja Uniji je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Danas će Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasati o rezoluciji UN o agresiji Rusije protiv Ukrajine. Svaki glas je važan. Svaki glas se računa. A mi računamo na Srbiju.
Potpisuju šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i šefovi misija država članica EU u Srbiji:
Nj.E. g-din Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije
Nj.E. g-din Pjer Košar,ambasador Francuske
Nj.E. g-din Tomaš Kuhta, ambasador Češke
Nj.E. g-đa Anika Ben David, ambasadorka Švedske
Nj.E. g-din Raul Bartolome Molina, ambasador Španije
Nj.E. g-din Kyn Adam, ambasador Belgije
Nj.E. g-din Atila Pinter, ambasador Mađarske
Nj.E. g-din Rafal Perl, ambasador Poljske
Nj.E. g-đa Suzan Šajn, ambasadorka Danske
Nj.E. g-din Demetrios Teofilaktu, ambasador Kipra
Nj.E. g-đa Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske
Nj.E. g-din Vitautas Pinkus, ambasador Litvanije
Nj.E. g-din Jorgos Diakofotakis, ambasador Grčke
Nj.E. g-din Karlo Lo Kašo ambasador Italije
Nj.E. g-din Girts Jaunzems, otpravnik poslova Letonije
Nj.E. g-din Filip Donkel, ambasador Luksemburga
Nj.E. g-din Just Reintjes, ambasador Holandije
Nj.E. g-din Fedor Rosoha, ambasador Slovačke
Nj.E. g-din Gordon Paće Bonelo, ambassador Malte
Nj.E. g-đa Kristi Karelson, ambasadorka Estonije
Nj.E. g-din Petko Dojkov, ambasador Bugarske
Nj.E. g-din Nikolaus Luteroti,ambasador Austrije
Nj.E. g-đa Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije
Nj.E. g-din Kimo Lahdevirta, ambasador Finske
Nj.E. g-din Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske
Nj.E. g-din Tomas Šib, ambasador Nemačke
Nj.E. g-đa Viržinia Pina, ambasadorka Portugala
Nj.E. g-din Damjan Bergant, ambasador Slovenije
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
