BEOGRAD - Nema paralele između NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) i ruske invazije u Ukrajini, ocenio je Vesli Klark, general u penziji i bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO u vreme operacije Saveznička sila 1999. godine.
"Ne postoje nikakve paralele izmedju intervencije NATO u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i ruske invazije na Ukrajinu", izjavio je Klark u intervjuu za Glas Amerike (VOA).
Klark obrazlaže da je NATO vojnu akciju protiv SRJ pokrenuo posle više meseci pregovora sa tadašnjim državnim vrhom koji je predvodio bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Tome su, kako navodi Klark, prethodili represija nad albanskim življem na Kosovu, proterivanje stotina hiljada Albanaca iz njihovih domova i sukobi vojno-policijskih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
NE PROPUSTITE
"To je potpuno drugačije od onoga što se događa u Ukrajini. U toj zemlji nije bilo nikakvog progona. Jednostavno, Rusija želi tu zemlju i deluje bez ikakvih ograničavanja, ubijajući civile. Radi se o ratnom zločinu, jer Rusija pokušava da pregazi i kontroliše jednu državu ili makar da u potpunosti promeni njenu aktuelnu vladu", rekao je američki general u penziji.
Na pitanje da li ga je iznandilo to što se Srbija svrstala sa većinom sveta koji je u UN osudio rusku invaziju na Ukrajinu, Klark je rekao da je Beograd možda mislio da glasanje neće imati neki veliki značaj.
NE PROPUSTITE
"Mislim da ćemo kao rezultat svega ovoga videti oštriju podelu u Evropi. I mislim da će Srbija morati da se opredeli – hoće li postati izolovana i ekonomski osiromašena predstavnica Rusije ili će se pridružiti Zapadu i napredovati", smatra Klark.
NE PROPUSTITE
On je rekao i da misli da "Rusija želi da marginalizuje NATO, slomi lidersku ulogu SAD i u tom procesu preuzme kontrolu nad Ukrajinom".
"Konflikt je bio neizbežan. Posledica je desetogodišnjeg plana gospodina (Vladimira) Putina. Jedini način na koji se mogao izbeći je da se Ukrajina predala", dodao je.
Prema Klarkovim rečima, Ukrajina je za Putina najteži mogući protivnik.
"(Putin) veruje da, jednom kada završi sa njom, može da rasturi Evropu. Da se okrene Baltiku, zauzme Moldaviju, jača gospodina (Milorada) Dodika u Bosni, izaziva probleme podstičući Srbe, možda čak i protiv Kosova. Znamo da su Rusi aktivni u Crnoj Gori, u odnosima sa tamošnjom strankom koja je prosrpski opredeljena. Dakle, postoji mnogo prilika za Putina koje će biti otvorene ako kampanja koju predvodi u Ukrajini bude uspešna", rekao je Klark za VOA.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
Bonus video:
