BEOGRADSKO PILIĆARENJE: Ko će krilce, a ko batak

Postizborna akrobatika opozicije da, uprkos nerealnim očekivanjima i lošim rezultatima, makar u Beogradu prigrabi vlast, ubedila je čak i njene navijače i birače da je opozicionim liderima jedino stalo do fotelja i privilegija.

To slikovito izgleda kao kada bi se opozicionari Dragan Ðilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Boško Obradović, Milica Ðurđević Stamenkovski, Dobrica Veselinović i Miloš Jovanović okupili oko stola na kojem je sočno pečeno pile, pa merkali kako da svako od njih za sebe pridobije što bolji komad. Pitanje je ko bi uhvatio krilce, a ko batak, ali kako stvari stoje, propustićemo priliku da vidimo kako bi izgledala podela tog plena...

SSP...........................................................13

DS..............................................................7

NS..............................................................6

Moramo....................................................13

Zavetnici.....................................................4

DSS-POKS.................................................7

Dveri...........................................................4

Trenutno se stiče utisak da svaka od ovih sedam stranaka - koje imaju približno ujednačen broj odbornika (od četiri do 13) u gradskoj skupštini - već zna koju bi gradsku funkciju tražila za sebe. I tu im nisu bitne razlike, različite ideologije, ali ni sve ono što su jedni o drugima do juče govorili.

OPOZICIONARI U TRCI ZA PREVLAST

Svi bi da budu lideri opozicije

Iako su se maltene ekspresno ujedinili za osvajanje beogradske vlasti, opozicioni lideri su isto tako brzo pokazali nepomirljive sujete. Naime, čim je lider SSP Dragan Ðilas rekao da je za to da se ponove beogradski izbori do kraja godine i da bi o tome da razgovara s predsednikom SNS Aleksandrom Vučićem, usledilo je panično istupanje šefa Dveri Boška Obradovića i Zavetnika Milice Ðurđević Stamenkovski. Obradović je rekao da „niko više nema monopol u opoziciji da govori u ime svih nas, pa ni Dragan Ðilas“, a Zavetnica je poručila da lider SSP „nema mandat niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara s predsednikom SNS“. Ovim su još jednom pokazali da bi zapravo svako od njih da bude jedini vođa opozicije u Srbiji.

Kako vidimo, kad im se ukazala šansa da matematika može da nadvlada i politiku, i ideologiju, i datu reč građanima, i obećanja, i vrednosti, bukvalno sve, opozicionari nisu ni trepnuli, a već su prionuli na posao raspodele plena. Zaslepljeni mogućnošću da se tek teoretski mogu domognuti vlasti, lideri su pohrlili u grčevitu borbu da je po svaku cenu i osvoje, ne mareći što su u tom stampedu pogazili građane.

I taman kada su se pohlepno zaigrali, svi zajedno, bez obzira na ideološke, političke i vrednosne razlike, ispalo je da su se ipak preračunali. Nema ništa od vlasti za opoziciju. Raspršio se i taj poslednji mehur u koji su duvali, pa je jagma za vlašću preseljena na teren pozivanja na nove beogradske izbore. Opozicioni lideri osmehnuli su se krizi i složenim okolnostima po zemlju koje izaziva rat u Ukrajina, pa sad u tome vide svoju šansu. Veruju, valjda, da ih građani nisu prozreli, da nisu videli kako lako gaze sve principe u koje su ih ubeđivali za glas, zarad fotelja i privilegija koje su namirisali.

Jednostavno, u njihovim političkim ambicijama lukrativno-matematički dilovi zarad fotelja i privilegija su ispred svake ideologije i odanosti glasačkom telu.

Redakcija Kurira

Bonus video: