ĐINĐIĆ UBIJEN ZBOG OVOG PISMA KARLE DEL PONTE? Glavna haška tužiteljka zahtevala hapšenja u JSO i onda je nastao HAOS

Karla del Ponte, glavna tužiteljka koja je nekoliko godina praktično gospodarila Haškim tribunalom, progoneći mahom Srbe, poslala je 2001. pismo Vladi Srbije koje je pokrenulo kobnu spiralu događaja i na kraju dovelo do atentata na premijera Zorana Đinđića, piše Republika.

Del Ponteova je navodno uputila pismo 19. oktobra 2001, a u njemu je, kako piše pomenuti portal, bio spisak s najmanje 112 imena (neki kažu i mnogo više) vodećih ljudi i boraca iz Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznatijih kao "crvene beretke". Traženo je da se istraži sve o njihovim (ne)delima i da se, koliko je više njih moguće, uhapsi.

Fila: Uplašili su se i likvidirali premijera

Toma Fila, koji je bio advokat haških optuženika, potvrđuje u izjavi za naš list da su Legija i njegovi ljudi bili pod nekom vrstom prismotre:

- O spisku ne znam ništa konkretno, ali znam da se kod Legije, u njegovoj jedinici, pronela vest da se rade provera i kretanje te jedinice, gde su sve išli i šta su radili, kao i da se posmatra gde su sve bili na Kosovu. Taj izveštaj radio je Zoran Miljatović, prema nalogu Zorana Đinđića, i dokumentacija je poslata u Hag. Moje je mišljenje da su se, čuvši za taj izveštaj, oni uspaničili da će završiti u Hagu i da je to bio razlog likvidacije Zorana Đinđića.

Tužiteljka je, navodno, spisak poslala Dušanu Mihajloviću, tadašnjem ministru policije, ali je ono, naravno, odmah stiglo i do premijera Đinđića. Kako kažu ljudi koji su u to vreme bili u obezbeđenju kasnije ubijenog premijera, ovaj spisak je neko kasnije video na njegovom stolu i obavestio "beretke". Baš zbog toga, već 12. novembra, izbila je pobuna JSO i sada već čuvena blokada Gazele, koja je ozbiljno protresla Srbiju, prenosi Republika.

Novaković: Neko je to namerno obelodanio

Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, kaže da je tačno da je spisak starešina JSO koji će navodno odgovarati pred Tribunalom izašao u nekim medijima, ali i da je kasnije to demantovano.

- Verovatno ga je neko namerno sastavio i obelodanio da bi se opravdala pobuna, a i sva kasnija dešavanja, pa i ubistvo premijera. Zna se da je navodni povod bilo hapšenje braće Banović, u kojem je učestvovao JSO, i da su oni zloupotrebljeni - ističe Novaković.

REČI NA SASLUŠANJU

Kada se saznalo za ovo pismo, u bazi JOS u Kuli nastala je uzbuna.

- Milorad Ulemek Legija i ljudi koji su mu bili najodaniji nekoliko sati su razgovarali iza zatvorenih vrata. Tada je, pretpostavljam, i doneta odluka da se krene u pobunu, a verovatno i u operaciju kojom bi, na svaki mogući način, bilo sprečeno hapšenje i izručenje pripadnika JSO. Pokazalo se da to na svaki mogući način podrazumeva i ubistvo premijera Đinđića - objašnjava sagovornik Srpskog telegrafa koji je u to vreme bio u najužem okruženju Zorana Đinđića.

O famoznom pismu među prvima je progovorio Zoran Miljatović, u vreme pobune zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića. On je prilikom saslušanja u Specijalnom sudu 28. decembra 2004. rekao:

- Doslovce je stajalo da se traže informacije o Zvezdanu Jovanoviću i Miloradu Ulemeku, sa tri-četiri imena, nadimka i pseudonima. Zaista je došlo pismo gde se to traži. Istina, uz pismo je išao i spisak imena i prezimena, gde Karla prejudicira da su svi oni pripadnici JSO i traži podatke o delovanju u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. To je bilo pre pobune. Ko je još znao, ja ne znam. Znali smo Goran Petrović i ja - naveo je Mijatović, koji je kasnije u svojoj knjizi rekao da je upravo zbog toga poručio "beretkama" tokom pobune da se ne šale jer će ih sve pohapsiti, piše Republika.

Banjac: Sve je to Legijino maslo

Bora Banjac, bivši načelnik UBPOK (Udruženje za borbu protiv organizovanog kriminala), ima sledeći stav:

- Prema mom mišljenju, pismo je bilo početak ubistva Đinđića, a sve je bila izmišljena priča da bi Legija ubedio pripadnike svoje jedinice da samo njega slušaju. Dušan Spasojević je bio vlasnik novina koje su pisale o tom spisku i pismu i poenta je bila da se jedinica pobuni i onda su završili priču.

Da je spisak postojao, potvrdio je i Miljatovićev šef Petrović, koji je naveo da se radilo o zvaničnoj komunikaciji Tribunala i vlasti u Srbiji:

- Nije to pismo bilo upućeno direktno, već kao zvaničan dopis Tribunala vladama Srbije i Crne Gore, koja ga je prosledila Vladi Srbije, koja ga je opet prosledila Ministarstvu pravde Srbije, a tadašnji ministar Vladan Batić, po definiciji posla, ministru policije, koji ga je opet prosledio meni.

Činjenice o pobuni JSO

* pobuna JSO trajala od 9. do 17. novembra 2001. u sedištu JSO u Kuli, kao i na auto-putu kod Vrbasa i u Beogradu, na Gazeli

* navodni povod za pobunu bilo je hapšenje braće Banović, optuženih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju

* u tom momentu Đinđić i Dušan Mihajlovića, ministar policije, bili su na službenom putu, dok je Goran Petrović, načelnik Resora državne bezbednosti, bio na godišnjem odmoru

* zahtevi JSO su bili donošenje zakona o saradnji s Hagom i smena ministra policije

* postojali su i tajni zahtevi da budu razrešeni čelni ljudi DRB, kao i da iz pritvora budu pušteni Mile Luković i još neki članovi "zemunskog klana"

* 11. novembra 2001. Đinđić otišao u bazu JSO, poziva "beretke" da obustave protest

* 13. novembra 2001. Dušan Mihajlović i Čedomir Jovanović odlaze u bazu JSO u Kuli. Posle toga Mihajlović javno nudi svoju ostavku

* 12. marta 2003. Đinđić je ubijen u dvorištu sedišta Vlade Srbije

* ubio ga je major Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta JSO

* u optužnici stoji da je pobuna JSO bila početak stvaranja političkog ambijenta za atentat

MNOGO PAPIRA

Petrović je objasnio i da je postojao veliki broj spisa u toj zvaničnoj komunikaciji:

- Odnosio se na pripadnike specijalnih jedinica MUP, ali koliko je tačno bilo imena, da li 112 ili 200 ili 363, kako je kasnije navodno objavio nedeljnik Reporter, nisam prebrojavao.

Svojevremeno je i novinar Dragan Bujošević, sada direktor RTS, pisao o tome kako je najuverljiviji motiv pobune "crvenih beretki" bio strah od toga da je od Karle del Ponte Đinđiću stigao spisak s imenima koja se nalaze na haškim optužnicama i da ga je neko video kod njega na stolu.

- Nisam smatrao da je to važno, stajao je taj papir kod mene na stolu. Neko ga je video i proširio po javnosti - preneo je Bujošević reči Zorana Đinđića.

(Kurir.rs/Republika)