Obaveštajne službe Velike Britanije uticale su i utiču na neka od najvažnijih dešavanja u svetu, i te kako su prisutne na Balkanu, a nesumnjivo je da je MI6 devedesetih godina imao dosta uticaja na događaje u vezi s ratnim raspletom na ovim prostorima. Prema tvrdnjama bivših pripadnika, britanske službe su svojevremeno imale u planu čak i likvidacije lidera Jugoslavije i Libije Slobodana Miloševića i Muamera el Gadafija.
To su samo neki od zaključaka iz knjige prof. Gorana S. Nikolića "U službi njenog veličanstva" (izdavač "Službeni glasnik"), u kojoj je detaljno analizirana uloga obaveštajnih službi Ujedinjenog Kraljevstva (UK) u kreiranju svetskog poretka.
Nikolić, koji na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta Union - Nikola Tesla predaje na predmetu Obaveštajne i bezbednosne službe, godinama se bavi radom britanskih obaveštajnih službi, a za Kurir otkriva, između ostalog, i kako ta služba funkcioniše i u šta je sve kroz istoriju bila umešana.
Šta su im ciljevi
- Razvoj obaveštajnih ustanova u Velikoj Britaniji se velikim delom temeljio na potrebi realizacije spoljnopolitičkih ciljeva Ujedinjenog Kraljevstva kao što su: održavanje pozicije jedno vreme najjače, a posle jedne od najjačih političkih i ekonomskih sila u svetu, zatim održavanje strateškog savezništva sa SAD i status regionalne sile, kolonijalni posedi, sprečavanje širenja komunističke ideologije i drugih levičarskih ideologija u područjima britanskih interesa, očuvanje sirovinskih baza, očuvanje i jačanje sopstvenih privrednih i ekonomskih potencijala, naučnotehnološki napredak, izvoz robe i tehnologija, održavanje kontrole nad svetskim kapitalom koji je u posedu britanskih multinacionalnih kompanija i ostvarivanje uticaja u međunarodnim političkim i drugim organizacijama. U skladu s potrebama spoljnopolitičkih institucija, obaveštajna zajednica Velike Britanije realizovala je niz konkretnih i složenih obaveštajnih, kontraobaveštajnih i tajnih akcija širom sveta. Takođe, obaveštajna zajednica delovala je i deluje na polju realizacije spoljnopolitičkih ciljeva kroz planiranje i sprovođenje tzv. tajnih akcija (covert operations) - objašnjava Nikolić za Kurir.
Četiri službe
U zvaničnom dokumentu vlade Velike Britanije, objašnjava Nikolić, pod nazivom "Mehanizam nacionalne obaveštajne službe", kao članice obaveštajne zajednice navode se četiri službe koje su zadužene "za obaveštajni rad i bezbednost", i to: u Ministarstvu spoljnih poslova - Tajna služba (Security Intelligence Service - SIS, MI6) i Glavni vladin štab za komunikacije (Government Communications Headquarters - GCHQ), u Ministarstvu unutrašnjih poslova - Služba bezbednosti (Security Service - SS, MI5) i Obaveštajna služba Ministarstva odbrane (Defence Intelligence Service - DIS, Department of Defence).
- Tajna služba SIS-MI6 je najstarija obaveštajna organizacija u savremenom svetu. Ima bogatu istoriju i decenijama akumulirano bogato iskustvo u sprovođenju obaveštajnih i neobaveštajnih (subverzivnih) aktivnosti. Prilikom izbora klasične agenture SIS ne žali ni vreme ni novac. Zbog toga je klasična agentura ove službe veoma visokog kvaliteta. Načini vrbovanja (recruiting), to jest uspostavljanje agenturnog odnosa toliko su posebni da se postavlja pitanje da li je reč o agentu ili odanom prijatelju ove države, odnosno licu koje je iskreni pobornik i sledbenik sistema vrednosti i pogleda na život utemeljenih u Velikoj Britaniji. Izgrađivanje odnosa s budućim agentom može da traje godinama i često počinje tokom školovanja kandidata. Ponekad se čak agenturni odnos prenosi "sa oca na sina". Često agent nije ni svestan da radi za obaveštajnu službu, već misli da deluje u najboljem interesu svoje države. Jedan od modusa operandi SIS jeste stvaranje "agenata od uticaja", to jest lica koja zauzimaju visoko mesto na društvenoj lestvici zemlje od interesa za službu. Kada jednom uspostavi agenturni odnos, služba ga retko prekida, agent može biti samo "konzerviran" na duže ili kraće vreme. Raspolaže veoma kvalitetnim, dobro pripremljenim, obrazovanim i motivisanim kadrom. Rad SIS nije kampanjski, već veoma dobro planiran i odvija se "na duge staze" (long-term intelligence), što je u saglasnosti s ciljevima ove službe, koji su strateškog karaktera i u neposrednoj vezi s dugoročnim spoljnopolitičkim interesima Velike Britanije. U planiranju i ostvarivanju zacrtanih ciljeva SIS ima pomoć i podršku ne samo drugih državnih već i velikog broja privatnih institucija, najčešće multinacionalnih kompanija, banaka, kreditnih biroa i kompanija koje se bave eksploatacijom strateških sirovina, nafte, ruda i tako dalje - kaže naš sagovornik.
Događaji u koji su umešani
On navodi najvažnije događaje koji se mogu izdvojiti iz delovanja obaveštajnih službu UK, a među njima su, pored ostalih, zasluga za pobedu nad španskom Nepobedivom armadom, te dovođenje SAD pred svršen čin da objave rat Nemačkoj iako se Amerika početkom Prvog svetskog rata držala po strani.
- Sadržina nemačkog telegrama koji je 17. jula 1917. presretnut od strane britanskog odseka Mornaričke službe za dešifrovanje, poznatog kao "Soba 40", u potpunosti je promenila stav američke vlade. Presretanje i dešifrovanje ovog telegrama, kao i način na koji je došao u ruke američke vlade, pokazuje kako pravovremeni obaveštajni podatak može uticati na ishod svetskog rata. Ulaskom SAD u rat sudbina Nemačke bila je zapečaćena, jer Amerika je raspolagala gotovo neiscrpnim ljudskim, materijalnim i vojnim resursima - navodi Nikolić.
Kao primer izdvaja i slučaj mašine za šifrovanje "enigma".
- Tokom Drugog svetskog rata velika zasluga za pobedu saveznika bila je upravo u posedovanju strateških obaveštajnih informacija, odnosno mogućnosti dešifrovanja nemačkih poruka slatih s mašina za šifrovanje "enigma". Posao s dešifrovanjem "enigme" započeli su Poljaci 1932, a posao na razbijanju nemačke šifre nastavili su britanski stručnjaci u Blečli parku pod vođstvom Alana Tjuringa, koji se inače smatra i ocem nauke o kompjuterima. Nakon zarobljavanja nekoliko "enigmi", posebno s podmornica, Britanska obaveštajna služba GC & CS uspela je da razbije šifru "enigma" , kako uz pomoć naučnika, tako i tehnoloških inovacija. Tada je, da bi pomogao u dešifrovanju poruka, napravljen prvi superkompjuter poznat pod nazivom "Bomba". Međutim, naučnici angažovani u Belčli parku zaključili su da im treba drugačije, još naprednije, mehaničko rešenje, kako bi blagovremeno i u potpunosti mogli da iskoriste presretnute nemačke poruke. Iz te potrebe 1943. konstruisana je prva elektronska mašina s funkcijom programiranja, nazvana "Kolos" (Colossus). Nakon toga "Kolos" je uspevao da dekodira poruku koju je slala "enigma", kao i osnovnu šifru, kojom se šifrovao tekst pre nego je bio pušten kroz mašinu za šifrovanje, tako da se dobijao tekst na nemačkom jeziku spreman za prevođenje. Ova mašina je omogućila Britancima da dešifruju poruke i pre nego što ih dobije onaj kome su poslate - priča Nikolić i dodaje:
- Čerčil je, zbog važnosti podataka koji su dobijeni presretanjem komunikacija, nazivao službu GC & CS "guska koja leže zlatna jaja". Presretnute poruke pomogle su Britanskoj mornarici da potopi nemački razarač "Bizmark", kao i kod priprema za invaziju na Severnu Afriku, Italiju i Francusku. Ovi obaveštajni podaci, dobijeni presretanjem komunikacija, bili su naročito važni kod iskrcavanja u Normandiji 1944, jer su generali na terenu dobijali dnevne izveštaje o namerama, brojnosti i pravcima dejstva nemačkih jedinica. Takođe, Britanci su delili obaveštajne podatke i sa saveznikom SSSR. To je pomoglo Crvenoj armiji da se pripremi i predupredi iznenadne nemačke napade i prodore oklopnih snaga - blickrig, između ostalog i da Crvena armija spremno dočeka nemačke oklopne jedinice kod Kurska.
Prisustvo na Balkanu
Upitan koliko su britanske službe aktivne na Balkanu, Nikolić navodi:
- Kako opada vojna i ekonomska moć Velike Britanije, tako raste važnost obaveštajnih službi koje nastoje da ispune praznine nastale u spoljnopolitičkom štitu Ujedinjenog Kraljevstva. Tako se u petom izveštaju za sezonu 2017-2019. Parlamentarnog komiteta za međunarodne odnose, pod nazivnom "Spoljna politika Ujedinjenog Kraljevstva u nestabilnom svetskom poretku", analizira savremeno spoljnopolitičko okruženje UK. Ističe se i da je na zapadnom Balkanu ruski uticaj bio "od posebnog značaja" jer je "usporio" napredak ka dobrom upravljanju i napore da region postane potpuno demokratski. Navodi se i nemogućnost povlačenja paralele između iskustva Hladnog rata i iskustva koje sada Velika Britanija ima u odnosima s Rusijom. Ser Toni Brenton, bivši ambasador u Rusiji, odslikavajući odnose UK i Ruske Federacije, ističe: "Korišćenje termina Hladni rat u sadašnjem kontekstu je često beskorisno, sada smo bili u nešto opasnijoj situaciji jer Rusija vizavi Zapad (...) nema konvencionalnu sposobnost da se zaštiti onako kako ona oseća da je potrebno, tako da je prag tolerancije prelaska na nuklearno oružje niži."
Aktivnost u Jugoslaviji
Nikolić navodi i to da je Jugoslavija oduvek bila predmet interesovanja Britanaca. Kako kaže, najpre je Kraljevina Jugoslavija bila predmet interesovanja Tajne obaveštajne službe u kontekstu odnosa sa suparničkim silama, Francuskom, Rusijom, Italijom, a kasnije i sa fašističkom Nemačkom, jer je to pre svega bilo važno zbog odnosa velikih sila.
- Po dostupnim podacima, Velika Britanije je u više navrata finansirala određene političke pokrete u Jugoslaviji, koji su zastupali politiku u skladu s britanskim interesima, odnosno s ciljevima njene spoljne politike.Tako su uoči Drugog svetskog rata Britanci u Srbiji finansirali Zemljoradničku stranku, koja je dobijala 5.000 funti sterlinga mesečno (uz Radikalnu stranku, to je bila najveća partija u zemlji), kao i Samostalnu demokratsku stranku Svetozara Pribićevića, koja je takođe dobijala ogromne sume, jer su imali svog ministra u vladi Srđana Budisavljevića. Britanski novac pristizao je i Seljačkoj stranci, raznim udruženjima i grupama građana - kaže Nikolić i dodaje:
- Koliki uticaj su britanske službe imale na politička zbivanja u Jugoslaviji najbolje ilustruje događaj u kom je premijer Cvetković prisutnim članovima vlade objavio uslove pakta s Nemačkom i silama Osovine - tri ministra su podnela ostavke. Od te trojice, dvojica ministara pripadali su strankama koje su primale novčanu pomoć od britanske obaveštajne službe, Čubrilović i Budisavljević, a treći, Konstantinović, bio je pod jakim uticajem Tupanjanina.
Nikolić, takođe, iznosi i podatak da je tajna služba Velike Britanije nastojala da stvori zalihe oružja i opreme na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Za ilegalno ubacivanje oružja najpre su koristili diplomatski prtljag, koji je vozom preko Francuske, Švajcarske i Italije stizao u Jugoslaviju.
- Takođe, iako još uvek ne u potpunosti istražena, može se navesti kao značajna uloga tajnih službi Velike Britanije u organizovanju vojnog puča u Beogradu 27. marta 1941. godine - kaže on.
Devedesete
Nesumnjivo je, ističe Nikolić, da je Mi6 i tokom devedesetih godina 20. veka imao dosta uticaja na događaje vezane za ratni rasplet krize na ovim prostorima.
- Povodom događaja vezanih za raspad SFRJ, zanimljivo je tvrđenje Ričarda Tomlisona. On je izjavio da je raspad SFRJ bio iznenađenje za MI6, kao i da je služba imala nekoliko izvora na federalnom nivou, koji su nakon raspada države mogli da pruže malo vrednih informacija. Ubrzo je JIC formirao Grupu za tekući obaveštajni rad za Balkan, a za samo 18 meseci odsek MI6, koji se bavio ovim područjem, regrutovao je veći broj izvora iz raznih etničkih grupa koji su se nalazili na visokoj hijerarhijskoj lestvici u vojsci ili politici. I sam Tomilson je, prema sopstvenoj izjavi, tokom 1993. šest meseci kao novinar putovao na relaciji Beograd-Skoplje-Zagreb-Ljubljana radi regrutovanja svežih obaveštajnih izvora. Navodi i da je u tom procesu regrutovao nekoliko novinara iz Srbije, ali su i novinari ostalih nacionalnosti bili posebno interesantni tajnoj službi jer su se pokazali kao najproduktivniji izvori informacija.
Saradnja sa drugim službama
Britanske obaveštajne službe imaju razvijenu saradnju sa službama drugih država. Glavni saveznik su im Amerikanci.
- S glavnim saveznikom - Amerikancima - još od 1943. Britanci imaju potpisan tzv. Brusa sporazum (British-USA), kojim je uspostavljen pravni okvir za razmenu obaveštajnih podataka dobijenih presretanjem komunikacija. Tri godine kasnije, istim povodom, 5. marta 1946. potpisan je Ukusa sporazum (UK-USA), poznat i pod nazivom Sporazum "pet očiju", koji je ovaj put, sem UK i SAD, uključivao i Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Na osnovu sporazuma potpisanog 1946, zajedničke aktivnosti na prikupljanju obaveštajnih podataka metodom SIGINT poverene su nacionalnim elektronskim obaveštajnim službama zemalja potpisnica - objašnjava Nikolić.
Kurir.rs/B. K.
NE PROPUSTITE
