VELIKE SILE U OFANZIVI! SPECIJALCI: I francuski predsednik šalje svog čoveka, biće peti izaslanik za zapadni Balkan?

Francuska planira da imenuje specijalnog izaslanika za zapadni Balkan i tako se pridruži EU, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje već imaju svoje „specijalce“ za naš region.

Da bi francuski predsednik Emanuel Makron imenovanjem specijalnog izaslanika mogao da se priključi ovom neverovatnom interesovanju velikih sila za zapadni Balkan, šuška se u međunarodnim krugovima, ali vest još nije zvanično potvrđena.

Prema nekim spekulacijama, do toga bi moglo da dođe u julu, kada Francuska završi rotirajuće šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, a ko bi mogao da bude Makronov „čovek od poverenja“ - još se ne zna.

Geostrateški značaj

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da to ne bi bilo iznenađenje i da je u skladu s trendom pojačavanja delovanja EU i zapadnih zemalja geopolitičkog dubljeg pristupa zapadnom Balkanu kao važnom regionu u geostrateškom smislu.

- Pojačan interes za region zapadnog Balkana proizilazi iz činjenice da mnoge zemlje EU ne žele da u bližoj ili daljoj istoriji budu označene kao one koje nisu prepoznale ni trenutak ni značaj integracija i delovanja na zapadnom Balkanu - objašnjava Joksimovićeva. Ona dodaje da je sada većini članica EU jasno koliko su poslednjih sedam-osam godina bile kratkovide i koliko su poruke o zamoru od proširenja EU napravile vakuum i dodatne probleme koji sada mora ubrzano da se popunjava, a problemi rešavaju u pravcu mira i jačanja evropskog jedinstva i politike proširenja.

Veći izbor

Ovoliko interesovanje zapadnih sila za naš region, smatra Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije, proizilazi iz činjenice da one ne veruju jedna drugoj i da zbog toga svaka želi da ima svog predstavnika kako bi bile sigurne da će prilikom eventualnih međudržavnih i drugih sporazuma između zemalja zapadnog Balkana, ali i svake od zemalja regiona sa EU i drugim velikim silama, biti ispoštovani i interesi svake od ovih velikih sila ponaosob.

- Francuska ima permanentni rivalitet s Nemačkom, sa Italijom i sa SAD. U takvim uslovima teško je očekivati da će neka od zemalja zastupati interese Francuske na zapadnom Balkanu - kaže Jovanović. Podvlači da je Francuska po tom pitanju već u zaostatku, pa otuda i želja da imenuje svog specijalnog izaslanika.

- Ovo interesovanje i prisustvo ovolikog broja specijalnih izaslanika nije loše. Najgore je kada samo jedna sila vrši pritisak i uticaj jer u takvoj situaciji ste nemoćni kao slabija prema jačoj strani. Ovako nam se, zbog njihovog rivaliteta i različitih interesa i različitih pogleda na neka otvorena pitanja i načine za njihovo rešavanje, otvara manevarski prostor. Veći je izbor i možemo i mi da kalkulišemo - podvlači Jovanović.

SPECIJALNI IZASLANICI ZA ZAPADNI BALKAN

Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU

Lajčak je za specijalnog izaslanika EU imenovan 3. aprila 2020. godine. Jedan od njegovih glavnih zadataka biće da postigne sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova i doprinese jačanju dobrosusedskih odnosa i pomirenju između partnera na zapadnom Balkanu.

Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD

Eskobar je na ovoj funkciji, na koju je postavljen u septembru 2021. godine, zamenio Metjua Palmera. Njegovo imenovanje je protumačeno kao želja Bele kuće za energičniju, proaktivnu ulogu na prostoru Balkana. Eskobar važi za čoveka koji završava poverene poslove i nalazi rešenja, ponekad ih i diplomatski namećući.

Stjuart Pič, specijalni izaslanik Velike Britanije

Imenovan je u decembru 2021. Njegovo imenovanje pre svega se vezuje za interesovanje Velike Britanije za BiH i nastojanje ove sile da se sačuva Dejtonski sporazum, ali i mir i stabilnost BiH i celog regiona. U MSP Velike Britanije su tada rekli da ser Stjuart Pič treba da odigra ključnu ulogu u suzbijanju malignih elemenata u BiH.

Manuel Zaracin, specijalni izaslanik Nemačke

Na ovu funkciju izabran je 2. marta 2022. godine. Prema rečima nemačkog ministarstva spoljnih poslova, do imenovanja Zaracina je došlo zbog želje Nemačke da sa šest zemalja zapadnog Balkana radi na perspektivama razvoja, ali i kako bi zapadnom Balkanu bila pružena najbolja moguća podrška u tekućim reformskim procesima.

Čitajte KURIR!

Boško Vukčević