NE KAJEM SE ŠTO SAM BILA U VLADI, HVALA PREMIJERKI I PREDSEDNIKU: Čomić otkrila čime se bavi nakon odlaska s ministarskog mesta

Ne kajem se što sam bila deo vlade Ane Brnabić. I zahvalna sam i predsednici Vlade i predsedniku Srbije na šansi da se proizvede institucionalna realnost kojom se gradi kultura ljudskih prava u Srbiji, to nam je neophodno, kaže doskorašnja ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić u prvom intervjuu nakon odlaska s te funkcije.

Da li ste možda razmišljali i o povlačenju iz politike?

- Ne. Ako i kad razumete da je politika posao graditelja snova i proizvođača realnosti, iz takvog posla nema povlačenja nikuda, uvek možete raditi i jedno i drugo.

Da li ste kao ministarka mogli više da uradite za ljudska i manjinska prava?

- Jesam. Uvek možete više i uvek morate meriti ishode svojih planova da ostvarite neki pomak, rezultat, promenu koju želite da vidite u svom društvu. Nije ostvaren plan međuverskog dijaloga u Srbiji i institucionalno organizovanje po lokalnim samoupravama, tu gde se život odvija da se meri kvalitet primene propisa o ljudskim pravima i da se na njima radi, svakodnevno.

Od vas se najviše očekivalo da učinite sve da se usvoji zakon o istopolnim zajednicama, ali do usvajanja ipak nije došlo. Zašto? Je li bilo nekih pritisaka u vezi sa ovim zakonom?

- Takav propis u svakom društvu izaziva kontroverze, otpore i upotrebu straha bilo kakve većine od ljudi koji su od njih različiti po nekom svojstvu. Nije pitanje da li će propis o istopolnim zajednicama biti donet, već kada će biti donet. Naš rad na njemu je samo jedna od faza kojom se tabana put do primene ustavnih prava jedne manjine. Mnogi su se ljutili na mene kad sam rekla: "Ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj, živite kako vi hoćete." Tako da nije reč o pritiscima, već o realnosti konteksta društva kojem je takav propis neophodan.

Pojedini mediji su vas zvali "ministarkom ni za šta", zamerali su vam odnos prema novinarima, tvrdeći da, kao ministarka, nikada niste dali konkretan odgovor na pitanja koja su se odnosila na neka od kršenja ljudskih prava, vređanja novinara i medija, optužbi na račun nekih političara... Šta kažete na to?

- Kažem isto što govorim otkad sam u politici: Čitanje je fundamentalno, uz uvek jasan stav prema svim novinarima: Vi imate pravo na svoje političke agende, ja imam obavezu da poštujem sve propise koji mi definišu nadležnost, to je često prostor nesporazuma, banalnih, ali dubokih i verovatno neizbežnih u društvu kakvo smo mi, koje još uvek gradi pravila. Slično je i sa organizacijama civilnog društva, a i oni i mediji su neophodan i neizostavan stub za razvoj demokratije bilo kog društva. Većina medija je kritikom rada ministarstva smatrala da je dovoljno reći "da je ni za šta" i to je njihovo pravo. Moja obaveza je bila da se usvoje svi nedostajući propisi i utemelji prostor za dalju izgradnju kulture ljudskih prava, da se utemelji društveni dijalog.

Povukli ste se i s Tvitera, gde ste, pre ulaska u Vladu Srbije, bili veoma aktivni... Vraćate li se tamo?

- Odustala sam od te društvene mreže 4. februara 2020, mnogo pre od ulaska u Vladu Srbije, kad je na moj predlog skupštinska većina prihvatila da se na dnevni red stave zakoni o lokalnim i parlamentarnim izborima s povećanjem kvota za manje zastupljen pol na 40 odsto. Ta odluka, na inicijativu predsednice Skupštine i uz saglasnost donosilaca odluka u vladajućoj koaliciji, bila je odluka dobra za Srbiju i nije zanimala društvene mreže sa stavom "nema nikakve saradnje s njima, bojkot!" I tada i sada sam taj stav smatrala duboko pogrešnim, ali su ljudi na taj stav imali pravo, pa je najlogičnije bilo da odustanem od aktivizma na toj društvenoj mreži. Neproduktivno je.

B. K.