"Uf, dobro je, preživeli smo godinu dana, a kako ćemo sledeću, to ćemo još videti", rečenica je koja povezuje sve strane u ratu Rusije protiv Ukrajine. Ukrajinci su zadovoljni jer su preživeli prvi udar, stali na noge i sad, uz pomoć Zapada, ili drže ravnotežu ili čak napreduju na nekim delovima fronta. Rusija je lakše preživela sankcije nego što se bilo ko nadao. Evropa više nije energetski zavisna od Rusije, SAD su i dalje sila broj jedan, a Kina je uspela da zadrži neku ravnotežu, te se nije zamerila ni Amerikancima ni Rusima.
A rat nije krenuo iznenada. Na jesen 2021. Amerikanci su primetili znatno pokretanje ruskih trupa i bilo im je jasno šta Putin planira. Poslali su poruku Moskvi preko Kine: "Znamo šta spremate, nemojte to da radite." Bajden je tada bio u odličnoj poziciji: ako Rusija odustane - poen za njega, eto, Putin se uplašio; ako Putin nastavi i napadne Ukrajinu - "Eto šta sam vam rekao".
Kad je Amerika procenila da će Putin napasti, uradili su nešto što je neverovatno da ruski FSB nije otkrio - počela je da se pravi antiruska koalicija, koja je tako dobro pripremljena u tajnosti da je Putin iznenađen kad su sankcije počele da se uvode po unapred utvrđenom rasporedu.
Ideja da će se stići do Kijeva za nedelju dana - koja je propala, pa kasnije čak i negirana - pokazuje zastarelost, nefunkcionalnost autokratske vladavine, jer iz straha aparat počinje da ga "hrani" podacima za koje se misli da bi autokrata voleo da čuje. To se dešavalo Titu, Miloševiću, a sad se dešava Putinu.
Ruska neinventivnost se vidi u tome što je rat predstavljen kao rat protiv ukrajinskih fašista, rat za denacifikaciju, zloupotrebljena je istorijska borba Rusa protiv fašizma... Kad to nije "upalilo", kopiran je Zapad, puštena je priča o "laboratorijama za biološko i hemijsko naoružanje" - međutim, kako tih laboratorija nije bilo u Iraku, nije ih bilo ni u Ukrajini. Onda kreću smene generala, što nije donelo koristi, pa raketiranje civilnih ciljeva da se unese panika među ljudima, isto ono sto je NATO radio u agresiji na Srbiju. Rezultat ni u Ukrajini, kao ni u Srbiji nije postignut.
Ruski vojnik nikako ne može da bude motivisan kao Ukrajinac koji brani zemlju. Takođe, ruska vojna tehnologija, na veliko razočarenje srpskih rusofila, mnogo je slabija od zapadne. NATO je stao na stranu Ukrajine, što Putin nije očekivao ili je dobio pogrešne procene od svojih službi. Kinezi, poslovično po strani, još isuviše slabi da se zamere Amerikancima. Najveći problem - kako Putin da se izvuče iz ove avanture, možda će mu Amerikanci i Kinezi pomoći, jer ko zna ko može doći posle njega, neko ko će pritisnuti ono čuveno crveno dugme.
Autor teksta je Jakša Šćekić, novinar
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
