OVAJ RAT SE NEĆE USKORO ZAVRŠITI: Počela nova podela sveta, Rusija će tražiti pomoć Kine, a Zapad pokazao IZNENAĐUJUĆE JEDINSTVO

Godinu dana od početka rata u Ukrajini svet, kao i odnos snaga na globalnom nivou, više nisu isti. Rat, kome se kraj ne nazire, ubrzao je težnje Istoka da smanji dominaciju Zapada, dok Zapad istovremeno pokušava da Rusiju skine s pozicije globalne sile i drži se iznenađujuće ujedinjeno. Rusija je pak prinuđena da traži podršku Kine, koja se, čini se, drži distancirano. Ovako svet godinu dana od početka rusko-ukrajinskog sukoba vide sagovornici Kurira.

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara 2022. pokrenuo invaziju na Ukrajinu, počela je nova podela u svetu, listom ocenjuju stručnjaci.

Tako Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije, kaže za Kurir da se trenutno kao posledica rata u Ukrajini odvijaju dva paralelna procesa - jačanje zemalja BRIKS i pokušaj jačanja Zapada sa SAD na čelu.

Tvrtko Jakovina, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, piše za Kurir

Završilo se vreme evropskog prosperiteta

Svet je s početkom velikog rata Ukrajine i Rusije krajem februara 2022. ušao u novu epohu, koja zasigurno neće biti bolja od one prethodne. Završilo se vreme evropskog prosperiteta, kada se manje izdvajalo za odbranu, kada je energija bila jeftina, a iz Kine se, zahvaljujući jeftinijoj radnoj snazi i transferu tehnologije, moglo ugodno živeti. Putovalo se kao nikada, jeftinije su bile avio-karte, a onda se dogodio prvi udar s koronom. Takav je svet, bez obzira na to što svi nisu jednako profitirali, nestajao već s lokdaunovima, kada je postalo jasno da je mnoštvo onoga što smo računali zdravo za gotovo, zapravo nešto na što ne možemo računati bez ostatka. Evropljani su shvatili da ne mogu proizvesti hirurške maske, shvatili su da nemaju senzore koji bi mogli puštati dezinfekcijsko sredstvo, da nemaju respiratore. S ratom u Ukrajini došlo je do produbljivanja sloma. Bregzit je doveo ne samo do slabljenja EU već je pokazao da Evropa lakše može bez Ostrva, a da Britaniju ne čekaju zemlje nekadašnjeg carstva. Britanski rast biće manji od ruskog, ratu uprkos, barem delom zbog katastrofalne geostrateške odluke.

Svet je sada suočen s ratom koji je strašna geopolitička kriva procena Kremlja. On će iscrpsti Rusiju i upropastiti Ukrajinu. Jednog će se dana pregovarati i naći neko neadekvatno rešenje, iza kojeg će se uz Rusiju živeti kao uz Severnu Koreju. Neće to biti lak suživot, jer je Rusija dovoljno velika da će i dalje blokirati i delovati kroz Svetsku organizaciju, penetrirati u Afriku, pronalaziti načine da se poveže s nizom režima koji neće po automatizmu stati na stranu Zapada.

Podela će biti sve ozbiljnija, jer će ukrajinski sukob privremeno zamaskirati sve postojeće sukobe: onaj s Kinom, kao glavnim geopolitičkim i tehnološko-privrednim takmacom Zapada, klimatske promene, što će sve samo pogoršati stanje s nepovoljnom demografijom. Kako će se milioni mladih u Africi zadržati na Crnom kontinentu? Na koji će način ulazak Rusa u niz afričkih država zaoštriti odnos Zapada i zemalja Sahela, kako će se militarizacija Zapada odraziti na ukupnu situaciju na Zapadu i u budućnosti, to su neki od parametara koji ne daju nade u srećniju budućnost. Da se razumemo, bez stvarnog poraza Rusije zasad nema mira sa Ukrajinom. To bi moglo uključiti više od slanja tehničke pomoći, a u situaciji kada se Kina i Rusija približavaju, teško da možemo zamišljati lokalni rat. No, možemo zamišljati višegodišnji sukob, podeljene svetove, manje srećnu budućnost za sve. Za one koji su na Zapadu još jedno će vreme to biti lakša budućnost, no pitanje je li to dovoljno.

Reformisanje

- Proces kojim pokušava da se ospori hegemonija Zapada u svetu jačanjem bloka zemalja sa Kinom na čelu otpočeo je još ranije stvaranjem grupe BRIKS, a rat u Ukrajini je samo ubrzao taj proces, što pokazuje i najava da će pristupiti i nove zemlje iz zapadne hemisfere, poput Irana, Argentine, Turske... To su zemlje koje se zauzimaju za jednake principe saradnje, slobode i bezbednosti u svetu u interesu svih zemalja sveta. Jasno je da su mnoge zemlje koje su van sfere rata u Ukrajini zaključile da treba što pre reformisati svet i ojačati snage koje su zainteresovane za mir, saradnju i jednaku bezbednost - navodi Jovanović.

Istovremeno, kaže, odvija se paralelni proces, pokušaj jačanja Zapada sa SAD na čelu.

- Oni su shvatili da ne smeju skrštenih ruku da dožive nova neugodna iznenađenja, te su dugoročno otpočeli politiku istiskivanja Rusije iz svetskog poretka kao velike sile i njenog svođenja na regionalnu beznačajnu silu, a po mogućnosti i da raščlane Rusiju na više delova, što je geopolitički san mnogih američkih političara. Ostvarenjem tog cilja Zapad bi oslobodio ruke za jedno dugoročno sistematsko i izgledno suočavanje sa Kinom, kao glavnim rivalom. Zato, uporedo sa potiskivanjem Rusije kao velike globalne sile, oni već pripremaju razne oblike opkoljavanja Kine, ne samo politički već i vojno, jer je tamo stvoren neki pandan NATO, koji izlazi iz evropskih okvira i pokazuje svetske ambicije - konstatuje Jovanović.

Procene

Da se svet uveliko podelio usled rusko-ukrajinskog sukoba, smatra i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

- Svet se uveliko promenio. Nakon godinu dana od početka rata u Ukrajini više ne pričamo o svetu koji je postojao pre 24. februara 2022. S jedne strane je sve više izolovana Rusija, koja je upućena da traži savezništvo i pomoć Kine, koja je pak obazriva. S druge strane imamo Zapad, koji je iznenađujuće jedinstven, i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju pomoći Ukrajini, što najbolje odslikava podatak da je do sada, po nekim procenama, u Ukrajinu poslato oko 170 milijardi dolara što oružja, što pomoći. Kako će to i da li će izdržati na duži rok, to sada ne znamo, ali je na osnovu govora u utorak i predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena jasno da rat ima sve izglede da traje dugo i da se neće uskoro završiti - jasan je Jakšić.

Ivana Žigić