Njujork tajms objavio je poduži tekst o prilikama u Srbiji.
Da bismo objasnili kako smo predstavljeni, dovoljno je reći da autor za Balkan kaže da se „naziv tog regiona vekovima koristi kao sinonim za etničku mržnju i nasilje“. I sve ostalo u tekstu vrvi od stereotipa i predrasuda kojima se u zapadnim, mahom američkim medijima, opisuje Srbija u poslednjih četvrt veka. Time se pravda besmisleno NATO bombardovanje: u Srbiji nismo ubijali ljude, nego n e š t o što se stalno gloži i ubija druge.
Okud interesovanje Njujork tajmsa sada za Srbiju? Zašto je ovakav sramni tekst objavljen?
Ciceron je u svojim slavnim raspravama, u otkrivanjuu počinilaca zločina ili inspiratora zavera, polazio od pitanja Cui bono? „U čiju korist?“ „Kome ide u prilog?“
Pa da vidimo…
Tema je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nema u ovom članku ni jedne jedine reči, ni jednog jedinog slova koje građanima Srbije nije poznato iz medija koji su se samoproglasili „nezavisnim“, a što je sve milion puta argumentima demantovano: huliganska prošlost Vučićeva, služenje Belivukovog klana Vučiću, sprega sa Putinom za koga će Srbija da radi kad uđe u EU, kriminalna vlast na severu Kosova preko kojeg Vučić destablilizuje Evropu…
Sve ovo autor teksta saznao je iz kontakta sa novinarima čija imena ne pominje, plus „čuveni istraživački novinar“ Stevan Dojčinović, iz razgovora sa „Vučićevim drugom“ huliganom, čije ime takođe ne pominje i tokom susreta sa Jelenom, suprugom Belivukove žrtve Gorana Veličkovića. I da, iz razgovora sa Borisom Tadićem, koji mu je priznao da su narko-dileri u njegovo vreme imali bolju opremu nego policija.
Cui bono, dakle?
U svetskoj javnosti predsednik Srbije predstavljen je kao mastermajnd koljačke bande, destablizator Kosova i Putinov agent u Evropi… u trenutku kad ista ta svetska javnost prati razgovore u Briselu i bezuspešno pokušava da savije kičmu Aleksnadra Vučića.
Članak, dakle, ide u prilog Albancima. A da nije o reč o paranoji, nedvosmisleno svedoči činjenica da se u promociju teksta aktivno, svojim objavama na tviteru uključio Džejms Rubin, u vreme NATO bombardovanja portparol u Stejt departmentu i bliski saradnik Madlen Olbrajt… a sada registrovani lobista tzv. Kosova!
Ali, Rubin je prevelika politička figura – i predobro plaćen – da bi samo reklamirao tuđe radove. Prema saznanjima do kojih smo došli, ceo projekat: dolazak novinara Njujork tajmsa, organizovanje razgovora, oblik teksta i njegov plasman u javnosti… ideja je Džejmsa Rubina, uz ogromnu finansijsku pomoć srpskog tajkuna. Njemu ovaj tekst ide u prilog.
Nije samo Prištini Aleksandar Vučić neprijatelj. Naša saznanja govore da je ravnopravno učešće u projektu blaćenja Srbije i Aleksandra Vučića imao i jedan srpski tajkun sa boravištem u inostranstvu, vlasnik poslovne imperije na Balkanu i finansijer nekih opozicionih političara u Srbiji.
I on je u ovom poslu „dobar“, i njemu slabljenje Vučićeve i pozicije Srbije ide u prilog.
Uostalom, propagandni tekst Njujork tajmsa brže-bolje su preneli Danas, Nova i N1. Slučajno?
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
