EVROPA ZAOKREĆE UDESNO! Evo kako su ekonomska i migrantska kriza, socijalna politika i rat doveli do sve veće dominacije desnice

Trend rasta krajnje desnice već je uveliko zahvatio Evropu, a Španija, u kojoj su juče održani izbori, poslednja je u nizu zemalja koje su na velikom testu. Ukoliko konzervativna Narodna partija pobedi, biće to još jedan siguran znak da desničarske snage preuzimaju dominaciju širom Evrope. Nije nimalo slučajno što se španski izbori označavaju kao prekretnica, jer postoji realna šansa da prvi put od smrti diktatora Fransiska Franka u vladu uđe ili je čak i povede tvrda desna opcija.

Ekonomija, socijalna politika i migrantski talas figuriraju kao glavni razlozi za ozbiljan ideološki zaokret, na koji se odlučuju birači u sve većem broju evropskih država, ocenjuju sagovornici Kurira.

Veliki povratak

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Kurir da postoji trend jačanja desnice u Evropi po svim linijama i da se razlozi za to kriju u različitim krizama.

- Posmatrano ideološki, neoliberalni koncept, koji dovodi u pitanje granice, istoriju, nacionalne korene i slično, nije zaživeo u Evropi, jer je reč o kontinentu suverenih država. Drugi razlog je migrantski talas koji traje od 2015. i koji je izazvao jačanje suverenističkih i desnih tendencija. Veći problemi su socijalne prirode i oni se uvećavaju od 2008. i velike ekonomske krize. Posebno u EU imamo permanentnu socijalno-ekonomsku krizu i nikako nema oporavka. Sad je ta kriza posebno izražena zbog rata u Ukrajini i recesije koja preti. Ceo jug Evrope je u minusu i to traje. Suverenistička politika počinje da dominira u Evropi - objašnjava naš sagovornik.

On kaže da se ne treba iznenaditi ako desnica pobedi i u Španiji.

- Pogledajte i Nemačku. Uspon Alternative za Nemačku (AfD) najdirektnija je posledica svih ovih uzroka. Pokazuje se da slabo prolazi neoliberalna politika, koju vodi vladajuća koalicija u Nemačkoj, a ona negira taj korenski, nacionalni element. U Švedskoj već imamo koaliciju s desnicom. Micotakis je ubedljivo pobedio u Grčkoj, kao i Melonijeva u Italiji. Ako u Španiji dođe desnica, biće to njen veliki povratak. I u Francuskoj se taj trend i te kako vidi. Sve su to elementi koji ukazuju na porast desnice, a to znači vraćanje na suverenizam, korenske elemente i ideje nacionalne samobitnosti i svega što čini osnovu nacionalnog bića i državnosti, a rat u Ukrajini to podstiče - naglašava Milivojević.

Obećanja biračima

I Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja smatra da je ekonomija jedan od glavnih razloga za sve bolji rejting desnice u Evropi. Naš sagovornik napominje da će pravi pokazatelj kolika je popularnost desnice u Evropi biti izbori za Evropski parlament naredne godine.

- Alternativa za Nemačku je opcija koja je prethodnih meseci pobedila na nekoliko lokalnih izbora i procenjuje se da su druga najjača politička opcija na nivou cele države. Skandinavske države, koje su tradicionalno socijaldemokratske, takođe se suočavaju s rastom desnice, a to su nam pokazali izbori u Švedskoj i Finskoj, dok se slično prognozira i za izbore u Norveškoj. Razlozi za rast popularnosti desnice je individualan za svaku državu, ali glavne razloge treba tražiti u ekonomskoj krizi izazvanoj kovid krizom i ratom u Ukrajini. Građani su nezadovoljni svojim vladajućim političkim elitama i okreću se drugim političkim opcijama, a to je najčešće desnica, koja biračima obećava sve ono što žele da čuju i komunicira o problemima koji najviše pogađaju građane - ocenjuje Perišić za Kurir.

Kad je reč o uticaju ovog trenda na Srbiju, on kaže da stranke desnice stagniraju, odnosno nalaze se na nivou prošlogodišnjih izbora.

- To proizilazi iz činjenice da su prethodnih meseci u žiži javnosti bile teme koje desnica ne može da iskoristi za jačanje svog rejtinga. Tu pre svega treba istaći da je došlo do delimičnog smirivanja tenzija na Kosovu i Metohiji, što je jedna od dominantnih tema desnih političkih opcija u Srbiji - objašnjava on. Zoran Milivojević smatra da kod nas nema uslova za značajnije jačanje ekstremne desnice. Kako kaže, desnica je u Srbiji definisana programom Dveri, Zavetnika i Novog DSS, a na vlasti je desni centar.

Politička slika Evrope

Trend potvrđen u Italiji, Grčkoj, Skandinaviji, Mađarskoj...

Grčka je prošlog meseca zaokrenula udesno, jer su tri stranke krajnje desnice osvojile dovoljno mesta da uđu u parlament. Italiju je krajem prošle godine povela ultradesničarka Đorđa Meloni. Finska je početkom godine dobila vladu koja je najviše desno orijentisana od Drugog svetskog rata. U Švedskoj su tvrde antimigracione demokrate narasle, postale druga najveća stranka u parlamentu i pružaju podršku desničarskoj koalicionoj vladi. Poljska i Mađarska već godinama imaju ultrakonzervativne i autoritarne vlade. Sve ankete širom Nemačke potvrđuju nalet krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), koju trenutno podržava 20 odsto nemačkih birača, isto koliko i socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca.

Šta su pokazali izbori u Srbiji

Dramatično pomeranje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata govorio o ovom fenomenu širom Evrope, ali i u našoj zemlji. On je prošle godine već u izbornoj noći konstatovao da se Srbija "dramatično pomerila udesno" i ocenio da je "uticaj ukrajinske krize na rezultate izbora ogroman". Jednom prilikom je rekao i da će Srbija biti najsrećnija kada ekstremni politički činioci ostanu u zapećku.

Kurir.rs