Proširenje ekonomskog saveza Briks, kome se zvanično pridružilo još šest zemalja, otvorilo je pitanje šta bi Srbija dobila saradnjom sa ekonomskim divom koji postaje sve jači. Iako, kao zvanično i jasno opredeljeni za članstvo u Evropskoj uniji, nemamo mogućnost članstva u Briksu, jačanje saradnje nije sporno, a stručnjaci ukazuju da je i više nego profitabilno za Srbiju.
Zajednička valuta
Sagovornici Kurira ocenjuju da bi jačanje saradnje Srbije sa ovim ekonomskim savezom nesumnjivo bilo i te kako značajno. Doktor ekonomskih nauka Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista, ističe za Kurir da je politika razvijanja spoljne trgovine sa svim zemljama s kojima možemo svakako dobra jer, kako ukazuje, pošto smo malo tržište, jedini izlaz za privredni rast nam je jačanje saradnje.
- Mi već imamo određenu ekonomsku saradnju sa zemljama Briksa. S Rusijom dobru i intenziviranu poslednjih godina, s Kinom odličnu, dok s Južnoafričkom Republikom i Indijom manje, iako je bilo novih kontakata i našao bi se veliki prostor za trgovinu. Južna Afrika i Brazil su geografski udaljeni i s njima ni u prošlosti nismo imali ozbiljnu saradnju, ali uvek ima prostora za poboljšanje - kaže Kovačević za Kurir.
On objašnjava i da zemlje Briksa imaju u planu da olakšaju međunarodna plaćanja i da uvedu jednu zajedničku valutu kako bi parirale dolarskoj trgovini.
- Razlog je taj što to otežava njihovu trgovinu, budući da SAD pokušavaju da i sankcijama rasprostrane što veće učešće dolara kao rezervne valute. Ako se to bude uspešno odvijalo, onda bi i ta valuta Briksa mogla postati rezervna, pa bi neke zemlje i devizne rezerve držale u njoj. Mi zasad nemamo teškoća u plaćanju prema inostranstvu, pa samim tim ni potrebe da se uključimo u takvu organizaciju tim povodom - kaže Kovačević i navodi da bi jedina potencijalna opasnost mogla biti ako bi se na saradnju s Briksom gledalo kao na dalje udaljavanje od EU.
Dodatni krediti
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, govoreći o značaju jačanja saradnje naše zemlje s članicama Briksa, za Kurir ukazuje da iz svih pet članica Briksa Srbija ima rekordan uvoz.
- Osim robne razmene i direktnih investicija, najvažnije pitanje u budućnosti biće mogućnost uzimanja kredita kad se nađemo u situaciji poput Argentine danas, da istovremeno uzima od MMF, ali i od Brazila i Kine - konstatovao je Zelenović.
Ekonomski gigant Udeo Briksa u svetskoj trgovini
Briks čini 20 odsto svetske trgovine i 25 odsto stranih investicija. Učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijske robe, a sa više od 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, pokazali su podaci iz 2021. godine. Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. godine skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 odsto u odnosu na prethodnu, 2020. godinu.
Razmena Srbije i zemalja Briksa u 2022.
Izvoz u:
- Rusiju dostigao je rekordnih 1.147 miliona evra;
- Kinu rekordnih 1.133 miliona evra;
- Brazil rekordnih 61 milion evra (nakon samo 24 miliona u 2021. i manje od 10 do 2017);
- Indiju 17 miliona (rekord 22 miliona u 2021);
- Južnu Afriku rekordnih 12,8 miliona evra.
Uvoz iz:
- Kine rekordnih 4.910 miliona evra;
- Rusije rekordnih 2.907 miliona evra;
- Brazila rekordnih 106 miliona evra;
- Indije rekordnih 295 miliona evra;
- Južne Afrike rekordnih 100 miliona evra.
Ivana Žigić/
NE PROPUSTITE
