Sinoć su pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija svoje viđenje krize odnosa između Beograda i Prištine iznele premijerka Srbije Ana Brnabić i takozvana predsednica Vjosa Osmani.
Povod za odlazak u Njujork je bio šestomesečni izveštaj o situaciji na Kosovu I Metohiji.
Komentarišući izjavu Osmanijeve da "Beograd teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji, a da ih Priština brani", Brnabićeva je rekla da je od maja ove godine 2.000 srpskih porodica napustilo KiM i otišlo u centralnu Srbiju. Ukazala je na činjenicu da tzv. Kosovo nije članica UN, već Srbija i to u svojim granicama unutar kojih je i autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.
Gosti “Usijanja” koji su analizirali govor premijerke Srbije, ali i celokupnu situaciju na KiM, jesu Branko Branković diplomata i nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Zoran Milivojević diplomata i Dejan Vuk Stanković politički analitičar.
Branković je podržao govor predsednice Vlade, pa je rekao da će te podatke videti mnoge države, odnosno ministarstva unutrašnjih poslova.
- Savet bezbednosti UN je nadležan za mir i međunarodnu bezbednost. Sve što dođe u Savet bezbednosti, svaka sednica i sve o čemu se diskutuje, najviše se od svega prati od svih ostalih mogućih organa. Dobro je što svi podaci, sa kojima je izašla predsednica Vlade, garantovano otišli u svaki glavni grad ministarstvo spoljnih članica zemalja članica. Svaka misija ima svog predstavnika, to prati Savet bezbednosti i odmah se izveštava do detalja, jer sve zemlje gledaju Savet bezbednosti jer je on angažovan za mir - započeo je Branković, pa nastavio:
- Ovo što je Brnabić rekla, došlo je kao šlag na tortu, nakon onoga što je predsednik Vučić već govorio. Savet bezbednosti je pod stalnim okom svih zemalja, šta god da ima na dnevnom redu detaljno se prati i izveštavaju glavni gradovi. Ovo je ozbiljan potez sa naše strane. Sada će mnoge zemlje dobiti zvanične podatke. Ovo je bila fantastična prilika da damo detalje o zbivanju na Kosovu.
Potom je Stanković uporedio momenat od pre 15 godina, sa ovim danas:
- Smatram da je veoma važno da se priča o temi Kosova. Prošlo je 15 godina otkad je Kosovo proglasilo samo nezavisnost, u tom trenutku je to bilo dosta prihvaćeno, pre svega od Zapada i zemalja, pa čak i islamskih, koje su bliske Zapadu. Nekako se verovalo da je to gotova stvar. Izveštaj Ane Brnabić je sadržao elemente koji dovode u pitanje neke unapred stvorene slike o ulozi Srba i Albanaca. Dovode u pitanje funkcionisanje pravnog poretka na Kosovu, ali i kredibilitet dve misije, smatram da Eulex i Kfor.
Milivojević je obrazložio razliku unutrašnjeg i međunarodnog prava:
- Da li bi Kosovo bilo država da nema Saveta bezbednosti? Pa bilo bi. Da podsetim, u međunarodnom pravu, ne postoji sankcija prema državama članicama, u tome je razlika između unutrašnjeg i međunarodnog prava. Za unutrašnje pravo postoji sanckija, ukoliko nešto ne poštujete, uhapse vas i imate kaznu, represiju. U međunarodnom pravu to ne postoji. Nije dilema, da li ima svrhe ili ne, ne može se primeniti sila prema državi. Doduše, postoji Kfor i neki mehanizam koji je u funkciji, zahvaljujući kome Kosovo ne može da bude država.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
