Na Kosovu i Metohiji nalazi se oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda. U poslednje 24 godine od potpisivanja Rezolucije SB1244, uništeno je, oštećeno i oskrnavljeno oko 150 crkava, manastira i drugih objekata od kojih čak 60 imaju status spomenika kulture, a od toga njih 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
Uporedo, uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta, koji se uveliko prodaju na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta.
Poslednji u nizu je vandalski čin paljenja srpske trobojke na spomeniku ubijenim i kidnapovanim Srbima sa teritorije opštine Orahovac, koji su ubijeni od strabe albanskih ekstremista 1998. i 1999.
Gosti "Usijanja" koji su diskutovali o ovim činovima jesu Stevica Deđanski, predsednik Centra za međunarodnu saradnju, dr Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije i Aleksandar Gajović, književnik i publicista.
Gajović je analizirao paljenje srpske trobojke, pa je podsetio šta se tada dogodilo u Orahovcu.
- Počeo bih sa onim da li Srbija ima pravo da digne glas, glavu, da se pobuni i da traži ono što je njeno, a oskrnavljeno je na teritoriji koja je takođe njena, ali nije priznata od strane vrlo malog broja evropskih zemalja, ali velikog broja onih koji pripadaju EU. Odgovor je "da", Srbija treba, mora, to je obaveza naše zemlje, da se na svaki ovakav čin oglasi na jedan pravi način i da na pravu adresu pošalje taj jedan protest i svoje nezadovoljstvo. Srbija već dugo vremena to i radi, nije da ne radi, nije da je u nekoj ilegali ili da nemo posmatra. Gotovo svaki taj čin je prijavljen. Vrlo se dobro sećam kada je Srbiju posetila generalna sekretarka UNESCO, i tada smo joj skrenuli pažnju na sve detalje koje se odigravaju na tzv. državi Kosovo - započeo je Gajović, pa se osvrnuo na sam razgovor:
- Primetio sam u tom razgovoru da je dosta bila neinformisana, ili je htela da deluje tako kako bi opravdala to što nije bilo reakcija nakon tih vandalskih činova. I te kako je necivilizovano paljenje naše zastave, to je ispod svakog nivoa kulture, civilizacijski čin koji zaslužuje svaku vrstu osude. U ovom delu obraćanja, napomenuo bih da sam svojevremeno u kancelariji za Kosovo ostavio spisak naših svih spomenika, ne samo crkava i manastira, koji datiraju nakon Prvog i Drugog svetskog rata. Tada je bila agenda, ponosan sam što sam je ja inicirao.
Petrović je obrazložio šta se dogodilo u Orahovcu, zbog čega je postavljen spomenik zbog 84 srpske žrtve:
- Orahovac spada u gradove koji su tada bili blokirani od strane tzv. OVK terorista i nekoliko dana su vođene teške borbe između ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tada je policija bila zadužena da čuva tamo red i mir. Naravno, naša policija je tada imala puno pravo da reaguje, a ona je to uradila na krajnje profesionalan način. Dok je Orahovac bio pod našom kontrolom, dok naše snage nisu morale da se povuku 1999. godine, to mesto je bilo sigurno, kada pričamo o tom spomeniku. Treba istaći da je tada bilo i dosta Albanaca u samom Orahovcu, koji su bili zastrašeni tim režimom OVK, i čekali su da naša policija oslobodi to mesto kako bi se mogao normalizovati život. Nakon toga nije bilo proterivanje ni albanskog življa niti bilo čega sličnog. Ako se vratimo na uzrok, a ovo je samo posledica tog veliko albanskog nacionalizma, onda ćemo videti da albanski ekstremisti imaju za cilj da izbrišu svaki srpski trag na tom prostoru.
Potom je Deđanski pričao o lobiju koji čuva Albance, odnosno odgonetnuo je pitanje kako jedna ekonomski nerazvijena teritorija ima toliko ulaganja i svetski umešanih moćnika:
- Kada su svi pravili lažnu istoriju, Hrvati, Albanci, a mi 20 godina nismo promenili ni grb, smatrali smo da je to tako, da imamo srpski grb. Idemo dalje, oni su finansirali to, imaju nacionalnu temu šta treba da rade i svi su u njoj. Mi smo tek pre 10 godina počeli da snimamo o Jasenovcu, Zaspanka za vojnike... Da obeležavamo stradanje Srba, sramota nas bila, jesu krivi drugi, ali i mi jer 10-15 godina nismo pričali o tome. Zašto smo NATO bombardovanje i ubijanje Milice Rakić zvali kampanja, što nismo pričali o ubijanju 12 beba kojima se nije isporučio kiseonik, govorim o banjalučkim bebama. Mi to nismo radili, a sada kada krenemo to da radimo, dobijamo deo naših autošovinista, to nema nigde.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
