U Zagrebu se održava zasedanje IHRA. Hrvatska je na skupu Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, u Zagrebu, kojoj prisustvuje 120 državnih zvaničnika i stručnjaka iz 35 država, predstavila inovacije koje planira u okviru jasenovačkog Spomen-kompleksa.
Osim stručnjaka iz Muzeja žrtava genocida, srpsku delegaciju čine i predstavnici naših ministarstava spoljnih poslova i prosvete, kao i SPC. Ostale delegacije stručnjaka takođe su predvođene državnim zvaničnicima svojih zemalja, a dolaze mahom iz Evrope, ali i SAD, Izraela, Australije, Kanade, Argentine.
Koncentracioni logori u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj zauzimali su naročito mesto u nizu mnogih sredstava i načina sprovođenja genocida nad srpskim i drugim narodima ovoga područja. Odmah nakon okupacije i proglašenja NDH, uz saglasnost Hitlera i Musolinija i pod zaštitom njihovih trupa, ustaše sprovode deportovanje, hapšenje, odvođenje u logore, kao i masovna i pojedinačna ubijanja Srba, Jevreja i Roma – po rasnoj i verskoj osnovi i komunista po političkoj, bez `obzira na nacionalnost zbog antifašističke orijentacije. Da bi ”ozakonjeno” sproveli u delo, ustaše su odmah formirale čitav sistem koncentracionih logora.
Da li se u Jasenovcu vidi jasno istorijski kontekst i sva brutalnost i monstruoznost zločina NDH? Zašto Jasenovac i dalje predstavlja jednu od najspornijih tema u odnosima Srbije i Hrvatske?
Na ova pitanje odgovaraju gosti Usijanja Dušan Bastašić, Udruženje Jadovno 1941, Boško Jakšić spoljnopolitički analitičar i Milan Čolović istoričar.
- I sa jedne i sa druge strane i istoričara i povjesničara konsezus ne postoji. Glavne tačke razlaza tiču se pre svega brojki koje su osporene i idu u rasponu od 700.000 do, ne znam, 120.000-140.000 i formulacije, odnosno kvalifikacije onoga što se dogodilo u Jasenovcu. Da li je to genocid ili je samo jedan strašan ratni zločin. I kada nema saglasnosti o tako kapitalnim pitanjima,onda je potpuno na neki način iluzorno očekivati da će se u doglednoj budućnosti - ocenio je Jakšić.
Bastašić je istakao da su monstruoznosti koje su se desile u Jasenovcu prikrivene:
-.Ja mogu svjedočiti da i prije proteklog rata, ja sam kao 12-godišnjih dječak bio u Jasenovcu sa roditeljima, jer mi je otac jedan od rijetkih preživjelih dječaka logoraša. Bio sam, dakle u poseti Jasenovcu kad je bila politika bratstva i jedinstva. Tada išli smo sa školom i upamtio sam dosta toga šta sam tada vidio, i to je bitno drugačije od onoga štp se od 2006. godine, kad je postavljena ova nova postavka autorice Nataše Matavušić, istoričarke, priča - rekao je Bastašić i dodao:
- Ne vidi se ono što je najvažnije, čini mi se, a to je karakter zločina koji je tamo počinjen. Sva monstruoznost tog zločina je na neki način prikrivena. Nije jasno, odnosno, zamućeno je ko su bili zločinci, ko su bile žrtve. Posetioci koji odu tamo ne mogu ni da čuju koji je to broj žrtava koji je tamo stradao, a koji je potpuno jasan.
Čolović je naglasio da je dosta dokaza o Jasenovcu uništeno 1991. nakon izbijanja rata, ali da je, kako je rekao, istina ubijena još 1945. godine:
- Kažu da je dosta dokaza uništeno nakon 1991. nakon izbijanja rata, ali suštinski, istina o Jasenovcu je ubijena već u 1945. godine. Pogledajte, vi kad odete u nemačke konclogore, Auschwitz, Dachau, vi vidite te logore u originalu, autentične, kakvi su bili, vidite barake, vidite žice, vidite tu strahotu. Vi dođete tamo i osetite jezu, maltene možete vidite žrtve, osetite dah tog zločina. A Jasenovac je 1945. sravnjen sa zemljom, ništa od tih baraka, ništa od krematorijuma. To je jedna lepa livada. Zašto je to tako? Da deca dođu da igraju fudbal? Zašto je to tako urađeno? Nemački izvori su u 1942. govorili o stotinama hiljada ubijenih Srba.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
