To što rade televizijski kanali Dragana Šolaka N1 i Nova nije informisanje građana, nego hipnoza!
Prema podacima nezavisne agencije koja je analizirala izveštavanje medija u predizbornoj kampanji, televizija N1 je od 1. do 25. novembra u svom izbornom programu, koji je trajao nešto više od 92 sata, čak 69,95 odsto vremena (64 sata, 54 minuta i 12 sekundi) posvetila prilozima u kojima je Aleksandar Vučić prikazivan negativno. Ostatak izbornog programa od nekih 27 sati bio je posvećen drugim temama.
Slična situacija je bila i na televiziji Nova S. Između 1. i 24. novembra emitovano je ukupno 88 sati i 53 minuta izbornog programa. Od toga je 61,21 odsto vremena (54 sata, 23 minuta i 39 sekundi) otišlo na priloge koji predsednika Srbije stavljaju u negativan kontekst. Ostatak vremena - 34 sata, 29 minuta i 54 sekunde, posvećeno je drugim temama iz kampanje.
Psihologija potrošača je jasna: da su za sve ovo vreme emitovali reklame za uloške, i muškarci bi počeli da ih koriste!
Ali niko ko ima televiziju nije lud da s takvom učestalošću vrti istu reklamu. Razlog je jasan, ne isplati se, ljudi će preći na druge kanale.
Čujemo pitanje: a kako Šolak može dva i po sata dnevno na N1 i dva sata i frtalj na Novoj S da emituje „dole Vučić“? Kako se njemu to isplati?
Ne isplati se ni njemu. Ali veruje da će jednog dana, kad Đilas dođe na vlast, uloženo povratiti s kamatom.
Šolak, koji je medijski tajkun, sada investira!
Od pet lidera liste „Srbija protiv nasilja“ njih trojica u predizbornoj kampanji smatraju da je prvi zadatak buduće vlade (koju bi, je li, oni formirali) ispunjenje zahteva istaknutih na letošnjim protestima. A zahtevi su se odnosili na potpunu rekompoziciju medijske scene u Srbiji – preraspodelu nacionalnih frekvencija u kojoj N i Nova S ne mogu da budu zaobiđene, izmenu sastava televizijskog regulatornog tela i propisa po kojima radi i zabranu tabloida – osim Šolakovih Nove i Danasa!
Jasno je da je Dragan Šolak na ovim izborima sve stavio na kartu Dragana Đilasa i njegove liste, i da bi u slučaju Đilasove pobede njegovi mediji bili u privilegovanom položaju, što opet znači da bi počeli da ostvaruju enormni profit. Jedina smetnja Đilasovoj i Šolakovoj pobedi je Aleksandar Vučić. Otud gorenavedena statistika, koja u osnovi ilustruje sunovrat profesionalnog morala analiziranih televizija.
I još gore: plastično odslikava šta se dešava kad se pojedinac ili interesna grupa dočepaju medijskog monopola u jednom društvu.
Između argumentovane kritike vlasti, što je uloga medija u svakom demokratskom društvu, i agresivne propagandne kampanje čiji je cilj manipulacija svešću građana razmak nije velik, ali je upadljiv koliko i debela crvena linija. N1 i Nova S su je prešli…
Svako, pa i Dragan Šolak, ima pravo da sa svojim novcem radi šta hoće i da ga ulaže u projekte po ličnom izboru, ma koliko oni bili fantastični. Ali postoji jedno ograničenje.
Po zakonu koji važi i u Srbiji i u Luksemburgu, gde je registrovao svoja glasila, vlasnik svoje medije ne može i ne sme da koristi zarad ostvarenja ličnih interesa.
Još manje sme da preko njih vodi političke bitke i podriva državu, optužujući njene najviše institucije (a predsednik to jeste!) onako kako to N1 i Nova S rade sa Aleksandrom Vučićem.
Naravno, ne može Dragan Šolak da sruši Srbiju sve i da ima još toliko svojih televizija.
Ali činjenica je da programi N1 i Nove S, kao i pisanje Danasa i Nove zagađuju javni prostor i doprinose štetnoj polarizaciji društva.
Ne uspeva da nas hipnotiše, ali nas truje mržnjom…
Bolesno, s koje god strane da se gleda.
Kurir.rs/NN
NE PROPUSTITE
