Jata skakavaca se pojavila kad im vreme nije! Ali ne, to nisu skakavci, to su srpski opozicionari!
U finišu izborne kampanje naprasno su se setili braće iz srca Srbije, pa sada kafedžije u Gračanici trljaju ruke - p rodaja roštilja zbog gostiju iz Beograda skočila trista posto!
Jeste da je post, ali njima se zna: najedu se svinjskih rebaraca na kajmaku, pa pred Gračanicu da se slikaju za Instagram. Neki dižu i tri prsta! (Jedino Milica imala posla kod kuće, pa skoknula samo preko administrativne linije i odmah se vratila. Ona se ispred kosovskih manastira slikala ranije.) Šalu na stranu, ali u cirkusu zvanom kampanja " Srbije protiv nasilja" kosovska politika je žena od gume koja publiku zabavlja zauzimanjem nemogućih i neprirodnih poza.
Do pre izvesnog vremena stav probriselske opozicije bio je da se ne izjašnjava o kosovskom problemu jer bi stajanjem na stranu svojih mentora iz EU naljutili deo glasača, a priklanjanjem glasačima naljutili bi EU. Takva je politika provlačenja između dve vatre dodatno dobila na važnosti kad se u opticaju našla tehnička vlada s desničarima, koji baš na kosovskoj politici zasnivaju svoj identitet. Stoga je Đilas poručio da " kosovsko pitanje", odnosno francusko-nemački plan kao njegov ugaoni kamen, neće biti tema ni kampanje ni rada tehničke vlade.
Ovo se imalo smatrati ustupkom Bošku Obradoviću i Milici Zavetnici, budući da je on sam ranije nedvosmisleno pružao podršku ovom planu EU.
USTUPAK BOŠKU I ZAVETNICI
- Odbacivanje francusko-nemačkog plana bi imalo katastrofalne posledice za Srbiju! Tu nema priznanja, nemojte praviti stvari lošijim nego što jesu - govorio je Đilas još pre nekoliko meseci. Ali, idu izbori, važno je dopasti se biračima, makar dubili na glavi... ili pravili salto. - Ono što piše u medijima jeste da tamo stoji da Srbija treba da da saglasnost za ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. Ja to apsolutno nikad ne bih prihvatio - ocenio je, s novom pameću, Dragan Đilas gostujući preksinoć u predizbornoj debati na RTS. Strah da će i ovog puta na izborima doživeti fijasko, udružen sa ambicijom mnogo većom od realnih mogućnosti, doveli su i Mikija Aleksića u stanje panike, pa je otišao u Gračanicu da odatle poruči da je on za neodložno odustajanje od francusko-nemačkog plana!
PAPIRNA POLITIKA
Pa šta košta da košta, važno je da se pred građanima i Boškićem jednom i on predstavi kao patriota!
A košta skupo, što bi rekla jedna naša pevačica.
Jer, Aleksić se oglasio baš u trenutku kada Evropska unija najavljuje da će formalno tražiti od Evropske komisije da obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova uvrsti u pregovore o članstvu između Beograda i Brisela. Reč je o Ohridskom sporazumu, koji podrazumeva implementaciju francusko-nemačkog plana. Budući da će već 12. decembra ova najava EU najverovatnije biti usvojena, Aleksić je tako listu "Srbija protiv nasilja" legitimisao kao protivnike poglavlja u integracijama Srbije u Uniju. Što ta lista svakako nije. Celokupna njena politika je politika po volji Brisela, i tom je agendom i stekla određeni broj pristalica u Srbiji.
Otkud onda ovakav obrt?
Obrta nema, jer nema šta da se okreće. Politika " Srbije bez nasilja " je papirna politika, spisak fraza smišljenih da bi se pridobile simpatije EU birokratije. Realno, političari sa Đilasove liste smatraju da je to sve " smuti pa prospi “ i da je prava politika ono što im donosi trenutnu korist. Da su im istraživanja javnog mnjenja signalizirala da im podrška francusko-nemačkom planu donosi više glasova, oni bi i pre Čede Jovanovića otišli kod Aljbina Kurtija!
Prava politika koja predstavlja suštinu i identitet jedne stranke podrazumeva poštovanje određenih principa i stavova, a za ovo je, opet, neophodan moral, kojeg nema bez čvrstog karaktera. A kod Đilasa, Aleksića i društva nema ni karaktera ni morala. Zato im se i desilo da vodeći politiku seksa bez penetracije završe u promiskuitetu, u seksu sa svima… kazano pristojnim rečima.
Kurir.rs/N.N.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
