Često se čuje da je ova predizborna kampanja "prljavija od svih do sada", pri čemu se olako zaboravljaju nepočinstva koja su prethodila ranijim sučeljavanjima na biralištima. Ali ima i objektivnih i kompetentnih posmatrača, koji ukazuju na žalosnu činjenicu da su ovog puta pređene i neke granice koje su pristojni ljudi poštovali bez obzira na stranačku pripadnost protivnika. Napadi na članove porodice predsednika Srbije, na primer, sami po sebi loš su presedan. A kad se još uzme u obzir šta se za Vučićeve roditelje i decu govorilo, onda 2023. godina zaslužuje da se u političkoj istoriji Srbije nazove godinom srama.
PREKO NEČEGA PRISTOJAN ČOVEK NE PRELAZI
Najveću zaslugu za ovo ima opozicija. Odavno na strani protiv vlasti nisu stajali toliko neubedljivi političari - osobe bez jasnog stava i harizme, ljudi bez karaktera i ličnog integriteta. Te svoje nedostatke, kad ih je već vetar sudbine bacio u političku arenu i dodelio im uloge kojima nisu dorasli, oni su kompenzovali galamom, performansima unapred osuđenim na neuspeh i vulgarnim rečnikom, koji je oduvek bio legitimacija nemoći.
Mediji koji su ih podržavali, a neretko i gurali napred, jer je njihov vlasnik Dragan Šolak od početka bio spiritus movens ove opozicione garniture (i, pokazaće izbori: duh njihove propasti), prihvatili su taj pijačarski i kafanski diskurs, u kojem se protivnik unižava ne bi li bio sveden na meru onog koji vređa. Bilo bi naivno verovati da je reč o privremenoj pojavi: Ovo zagađenje je trajno, i u godinama koje slede biće uobičajena atmosfera u kojoj će se odvijati naš politički život.
Ali to ne znači da se treba miriti. Jer, postoje stvari preko kojih pristojan čovek ne sme da pređe!
U jednoj kolumni u Šolakovom Danasu tako je napravljen prostački - neljudski! - vic na račun činjenice da je Savez gluvih i nagluvih potpisao pismo podrške Aleksandru Vučiću, čija je, valjda, poenta u pominjanju Saveza glupih i naglupih u nastavku. Takva nazoviduhovitost ne sme da prođe bez gnušanja! I inače je pismo više od 2.000 istaknutih ličnosti kojim se pruža podrška Aleksandru Vučiću bacilo u amok sve Šolakove medije. Razlog je jasan: biografije potpisnika - akademika, profesora univerziteta, istaknutih lekara, umetnika, sportista... Razbucalo je teoriju da "Vučića podržava sirotinja koju on kupuje sa kilo šećera i sendvičem". Potpisnici ovog pisma su, svi do jednog, profesionalno ostvarene ličnosti koje se ne mogu kupiti jer sve imaju. Pitali smo već na ovom mestu: čime kupiti Nikolu Jokića, koji je stao uz predsednika Srbije?
Razlog što su se opozicioni aktivisti koji se izdaju za novinare i analitičare obrušili na "Pismo 2.000 plus" krije se i u činjenici da su brojnost i sastav njegovih potpisnika apsolutno zasenili ProGlas.
Ali dok su ProGlas i oni koji su stali iza njega bili na meti kritika zbog licemernog zaklanjanja iza "nestranačkog karaktera dokumenta" iako je od starta bilo jasno da je reč o podršci Đilasovoj listi "Srbija protiv nasilja", u napadu na 2.000 istaknutih građana Srbije ne krije se da su na meti zbog svog stranačkog opredeljenja. I pri tome se ne biraju reči!
BRUKA NA OBRAZU
Da navedemo primer: niko, recimo, nije doveo u pitanje glumačku vrednost Cece Bojković, iako je bila predmet podsmeha što se upuštala u analizu položaja poljoprivrednika u Srbiji, ili uslova u kojima žive strani radnici, budući da je jasno da o tim stvarima ne zna ništa. S druge strane, isti onaj Danas je za Nikolu Pejakovića, samo zato što se našao među 2.000 potpisnika, napisao da je narkoman ("ima problem sa zavisnošću") i narugao se njegovom okretanju pravoslavnoj veri!
Niko sada, zbog Bjelogrlićevog opozicionog angažmana - neki ga vide i kao kandidata za predsednika Srbije! - nije rekao da je film "Lepa sela lepo gore" loš, ili da nije voleo da gleda "Vratiće se rode"! Njegov talenat je jedno, njegovi poslovni aranžmani s Draganom Šolakom - nešto sasvim drugo! Za Željka Rebraču, koji je stao uz Vučića, sada se maltene piše da ne ume da igra košarku, samo zato što je za Vučića. Što se nas tiče, pesmica "Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga" i dalje važi, iako je on za ProGlas. Sigurni smo da će vladika Grigorije svom bogu umeti da opravda sve poslovne poduhvate u koje je s Bodirogom ulazio, i to nije naša stvar...
Možemo ovako još dugo, jer gotovo da među onih 2.000 nema imena koje nije provučeno kroz blato. Njima to nimalo nije naškodilo, štroka i kal ostali su na rukama onih koji su ih vređali.
I bruka na obrazu.
Kurir.rs/ K. P.
NE PROPUSTITE
