Agencija za bezbednosnu i odbrambenu saradnju SAD objavila je da je Stejt department doneo odluku kojom se odobrava prodaja raketa "džavelin" (koplje) i prateće opreme Kosovu za procenjenu cenu od 75 miliona dolara! Iako se u obrazloženju navodi da će predložena prodaja podržati ciljeve spoljne politike i nacionalnu bezbednost SAD "poboljšanjem bezbednosti evropskog partnera koji je važna sila za političku i ekonomsku stabilnost u Evropi", dodatno naoružavanje Kosova u Srbiji je izazvalo nezadovoljstvo i smatra se novim bezbednosnim izazovom u regionu. Veoma je zabrinjavajuće i to što vlada Aljbina Kurtija konstantno uvećava budžet za naoružavanje, koji je dostigao 204 miliona evra.
Pretnja za region
Uz poruku da će Srbija imati adekvatan odgovor, ministar odbrane Miloš Vučević kaže za Kurir da ova nabavka nije iznenađenje, ali da svakako izaziva nezadovoljstvo.
- SAD su dugogodišnji saveznik Prištine, tako da nas ovaj postupak ne iznenađuje, ali je logično što smo razočarani i što otvoreno iskazujemo svoje nezadovoljstvo. Ipak, mi politiku SAD ne možemo promeniti. Na nama je da jačamo svoje odbrambene kapacitete i to ćemo sasvim sigurno činiti i u narednom periodu, kao što činimo godinama unazad. Imaćemo adekvatan odgovor - naglasio je Vučević.
Osnivač Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac upozorio je za Kurir da će nedavnim nabavkama naoružanja i vojne opreme, među kojima su, kako podseća, i turske bespilotne letelice, a posebno namerom da se Kosovske bezbednosne snage opreme antitenkovskim raketama, Kosovo mimo svih sporazuma i praktično imati vojsku koja svakako predstavlja novi bezbednosni izazov u regionu.
- Militarizacija Kosova nije dobra vest kako za Beograd tako i za zemlje u okruženju, posebno za Severnu Makedoniju, koja se već suočila s naoružanim pobunama koje su za cilj imale otcepljenje dela teritorije i formiranje velike Albanije, koja je osnova političkog delovanja kako ekstremista, tako i Kurtija. Ovo je nesumnjivo vest koja ne ohrabruje. Umesto da se na Kosovu ulažu sredstva u kriminalističku policiju, u izgradnju ambijenta za funkcionisanje multietničkog društva, ovakav razvoj vodi upravo ka daljem podizanju tenzija - ocenjuje Šutanovac.
Negodovanja ima i u Američkom kongresu, a najglasnija u osudi prodaje američkih raketa Prištini bila je kongresmenka Klaudija Teni, koja predsedava srpskom kokusu. Ona je poručila da je ovaj potez Stejt departmenta "neverovatno zapaljiv", posebno dok su povećane tenzije na Zapadnom Balkanu.
- Ova odluka samo doliva ulje na vatru i čini verovatnijim izbijanje novog sukoba. Štaviše, ova odluka nagrađuje Kosovo dok ono nastavlja da ignoriše prethodne međunarodne obaveze, kao što su one dogovorene Briselskim sporazumom iz 2013. godine... Znamo da slanje dodatnog naoružanja na Kosovo neće dovesti do mira. Umesto toga, Srbija i Kosovo su diplomatskim putem postigli napredak u postizanju stabilnog, bezbednog i prosperitetnog regiona Zapadnog Balkana. Zato ću uvesti zajedničku rezoluciju o neodobravanju isporuke oružja u okviru Zakona o kontroli izvoza kad Kongres bude zvanično obavešten o ovoj prodaji. Pozivam Kongres da ekspeditivno usvoji ovu rezoluciju i takođe pozivam predsednika da promeni kurs - poručila je Tenijeva.
Lista želja
Inače, u saopštenju Agencije za bezbednosnu i odbrambenu saradnju SAD je detaljno navedeno šta je u paketu koji Kosovo želi da kupi - između ostalog 246 projektila "džavelin FGM-148F", šest raketa "leti-kupi" i 24 lake komandne lansirne jedinice "džavelin" (LVCLU).
- Uključeni su i treneri za osnovne veštine "džavelin" LVCLU, simulacije projektila, stanice instruktora za obuku na otvorenom (OTIS), jedinice za rashladnu tečnost baterije (BCU), sistemska integracija i odjavljivanje (SICO), podrška životnog ciklusa (LCS), (IETM), Priručnik za operatera "koplja" i tehnička pomoć (TAGM), alati, obuka operatera "koplja", obuka tehničkog oficira za municiju (ATO), obuka održavanja "koplja" i drugi elementi logistike i programske podrške. Ukupna procenjena cena je 75 miliona dolara - navodi se u saopštenju, uz konstataciju da će predložena prodaja "poboljšati dugoročne odbrambene kapacitete Kosova da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni integritet kako bi ispunila svoje nacionalne odbrambene zahteve".
Bivši pukovnik KBS Afrim Veselji je izjavio da je nabavka raketa "džavelin" od SAD pokazatelj da se Kosovo sprema da brani svoju teritoriju.
- Ali to nije poruka susedima, nema potrebe za zastrašivanjem. Rakete služe za zaštitu teritorije Republike Kosovo. Oni koji o tome razmišljaju treba da se plaše napada na teritoriju Republike Kosovo - poručio je on.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak se sastao sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, koji mu je saopštio da je Vašington odobrio Prištini da kupi rakete "džavelin". Vučić je rekao da je ta informacija veliko razočaranje za Srbiju, ali i da će Srbija, zajedno sa SAD, raditi na očuvanju srpsko-američkih odnosa.
Kurti sprema obavezan vojni rok
Regrutacija Srba kao nova opasnost
Istovremeno s naoružavanjem, Priština se priprema i za uvođenje obaveznog vojnog roka. Govoreći o mogućnosti da to bude obaveza i za srpsko stanovništvo na KiM, stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši kaže da će u početnom periodu biti na dobrovoljnoj bazi, ali da će se u kasnijoj fazi to promeniti.
- Verovatno će to biti obaveza svih građana Kosova, i Srba i svih drugih zajednica. Verovatno će se odnositi na sve - rekao je Ibiši za Kosovo onlajn.
Geopolitički analitičar Predrag Rajić kaže da strahuje da bi kosovski premijer Aljbin Kurti pokušao da isprovocira sukob s Beogradom tako što bi prisilio Srbe na regrutaciju u slučaju da uvede obavezni vojni rok.
Šta je sistem "džavelin"
Domet do četiri kilometra, pogađa cilj odozgo gde je oklop najtanji
Protivoklopni sistem "džavelin FGM-148" ima domet od 65 metara do četiri kilometra, a tandem kumulativna bojeva glava, koja probija oklop svih savremenih tenkova i oklopnih vozila, pogađa cilj napadom odozgo, gde je oklop najtanji. Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mreža, nabavkom američkih "džavelina" Priština nastavlja s jačanjem protivoklopnih sposobnosti, što je počelo 2023. nabavkom turskih raketa OMTAS. Sistem "džavelin" intenzivno je korišćen tokom rata u Ukrajini, gde su oružane snage te zemlje uspele da unište desetine ruskih oklopnih vozila dejstvom tih protivoklopnih raketa. Prema podacima iz budžeta odbrane Kopnene vojske SAD, cena jedne lansirno-komandne jedinice (LCU) iznosi oko 311.000 dolara, dok je cena jednog projektila 263.000 dolara, pa bi u slučaju realizacije nabavke Priština dobila taj protivoklopni sistem po gotovo identičnoj ceni koja važi za američku vojsku.
Nabavka prevazilazi dosadašnje okvire
Kosovo pazarilo tri puta više raketa od Hrvatske
Jačanje vojnih kapaciteta Kosova je među prioritetima Prištine već godinama, što se vidi i u konstantnom uvećavanju budžeta za te namene. Tako je Kurti za 2024. godinu za resor odbrane izdvojio 204 miliona evra. Kad se analizira i ova nabavka američkih raketa, teška 75 miliona dolara, može se zaključiti da količina projektila koju traže vlasti u Prištini ozbiljno izlazi iz okvira dosadašnjih narudžbina, s obzirom na veličinu KBS. Poređenja radi, Hrvatska je početkom 2023. godine planirala nabavku sistema "džavelin" u vrednosti od 25 miliona dolara. Australija je u maju 2023. zatražila kupovinu 255 "džavelina" za 60 miliona dolara, ali bez veće količine opreme. Rumunija je u decembru 2023. zatražila kupovinu 263 projektila "džavelin" i 26 lansirnih jedinica za 80 miliona dolara. Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci najavio je da Priština planira da kupi i protivvazdušne sisteme.
Šta sve kupuje Priština
- turski "barjaktari", bespilotne letelice TB-2
- protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4.500 m
- haubice "boran" kalibra 105 mm
- borbena vozila pešadije "vuran 4h4"
- minobacače ALKAR kalibra 120 mm
- Protivoklopni sistem "džavelin FGM-148"
NE PROPUSTITE
DANAS VAS UZ DNEVNI PRIMERAK NOVINA KURIR ČEKA POKLON - CRKVENI KALENDAR!
Dnevne novine Kurir danas poklanjaju poster sa crkvenim kalendarom za prestupnu 2024. godinu.
U crkvenom kalendaru računanje vremena počinje od godine rođenja Isusa Hrista, koja se uzima kao godina novog stvaranja sveta. Kalendar koji se koristi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je julijanski, on je do 1919. godine bio i zvanični kalendar države. Razlikuje se od gregorijanskog za 13 dana, koji su gregorijanskom dodati radi izjednačavanja zimske kratkodnevice.
U pravoslavnom crkvenom kalendaru svaki dan obeležava se pomenom jednom od svetitelja, a neki od tih svetitelja uzeti su i kao krsne slave.
Po načelima i propovedanju Srpske pravoslavne crkve, svaki dan u kalendaru koji je obeležen crvenim slovom je neradni dan. Toga dana vernici ne obavljaju uobičajene poslove, sem onih vezanih za pripremu hrane, i odlaze u crkvu na bogosluženje.
Bonus video:
