Na ponovljen zahtev Rusije za četvrtak je ponovo bila zakazana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999, ali njeno zvanično održavanje opet su blokirale zapadne sile - Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
Nakon ovoga postavlja se pitanje da li je naša zemlja ponovo kolateralna šteta u novonastalim geopolitičkim odnosima i sukobima dva bloka.
Značaj
Bivši diplomata Zoran Milivojević je u razgovoru za Kurir istakao da ovo pitanje polako prerasta u sukob velikih sila.
- Što se nas tiče, nama tema te sednice nimalo ne smeta i, ako bi se ona održala, nama to ide u korist. Čula bi se istina o protivpravnoj akciji velikih sila protiv jedne suverene zemlje bez dozvole Ujedinjenih nacija. Postavilo bi se i pitanje moralne i svake druge odgovornosti velikih sila kada je u pitanju NATO agresija na SRJ - naveo je on.
Stefan Srbljanović iz Centra za društvenu stabilnost za Kurir je poručio da je za Srbiju svaki pokušaj govora o stvarima iz prošlosti jako važan.
- Mi se već 25 godina trudimo, a posebno od 2012. godine, da pričamo o tim stvarima koje su obeležile našu prošlost, a koje su stradalni momenti u istoriji Srbije, u ovom konkretnom slučaju Savezne Republike Jugoslavije - rekao je on.
Dodao je da je veoma bitno da se u Savetu bezbednosti čuje glas ne direktno Srbije, već onih koji brane taj stav.
Kako se glasalo
- To je za Rusiju bitno i zbog njih samih, da bi nekako smanjili pritisak koji trpe zbog Ukrajine, ali i da bi još jednom gurnuli prst u oko Zapadu da su tada na najbrutalniji način prekršili međunarodno pravo tako što su bombardovali suverenu zemlju bez dozvole UN. Taj datum je prekretnica u kršenju međunarodnog prava, a SRJ je u tom trenutku bila zemlja koja je ostala bez bilo kakve podrške spolja - naveo je Srbljanović.
Podsetimo, ni u drugom pokušaju Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije raspravljao o NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999, jer ni u četvrtak uveče nije bilo dovoljne podrške zemalja članica tog tela za usvajanje dnevnog reda. Za raspravu o toj temi glasalo je šest zemalja, dok je devet bilo protiv.
Prilikom prethodnog proceduralnog glasanja, u ponedeljak, tri zemlje su bile za diskusiju, dok je 12 bilo protiv.
