BEOGRAD - Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić uveren je da će početkom sledeće godine pregovaračku palicu u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine preuzeti predsednici Srbije i Kosova. Janjić smatra da će početkom sledeće godine lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj rekonstrukcijom vlade doći na funkciju premijera, i da će u tom slučaju sadašnji premijer Hašim Tači preći na funkciju predsednika.
"Uveren sam da će od februara, ili predsednici preuzeti pregovaračku palicu po pitanju normalizacije, ili biti pridodati. Dakle i Tači će tu imati poziciju kontinuiteta, a nov će biti samo Nikolić", izjavio je Janjić. Prema njegovom mišljenju, uvođenje Haradinaja u dijalog neće biti problem, jer je on srpskoj strani prihvatljiviji sagovornik od Tačija."Haradinaj se neće odreći te prilike, jer to je prilika da se rehabilituje", rekao je Janjić. On je istakao da je, i pored emocija koje je u Srbiji izazvalo oslobađanje Haradinaja pred Haškim tribunalom, dobro što je državni vrh ostao na stanovištu da se razgovara sa prištinskim institucijama i da ti razgovori budu u interesu Srbije.
Povratak Haradinaja će, uveren je Janjić, značiti konsolidaciju u pregovaračkom timu Prištine, koji će u narednih godinu ili godinu i po dana imati lagodnu poziciju kada je reč o unutrašnjopolitičkim odnosima na Kosovu."Beograd nema takvu ležernu poziciju, jer je ekonomska situacija loša, jer borba protiv korupcije deli vladajuću koaliciju, i Beograd mora da računa sa tom razlikom u tajmingu. Beogradska pregovaračka pozicija je sada slabija nego pre, ali sigurno je da će odluka Dačića i Nikolića da se nastave pregovori malo popraviti stvari", smatra Janjić.
Kontakt Dačić-Tačić uz prisustvo Ketrin Ešton je, prema njegovim rečima, samo je nastavak tehničkog dijaloga koji je vodio Borko Stefanović, ali podignut na viši nivo, dok dijalog o normalizaciji, odnosno donošenju osnovog ugovora o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, tek treba da otpočne. "Agenda se zna i treba da se nadamo da će Dačić reći dokle on učestvuje u pregovorima, da li on samo vodi tehnički dijalog koji treba da se završi u januaru ili februaru, kada počinje politički dijalog o sporazumu o normalizaciji, čiji je sadržaj položaj srpske zajednice, položaj severa Kosova, imovina, položaj SPC i zajednički ekonomski projekti", rekao je Janjić.
On se nada da će Dačić i Nikolić početi da računaju sa sobom i sa političkom podrškom i znanjem u Srbiji, i da se neće oslanjati na "rusku blokadu u UN" ili dobru volju Ketrin Ešton. "Ako uspeju da po pravilima moderne organizovane države konsoliduju pregovarački tim, jer ovo što putuje između Beograda i Brisela nije pregovarački tim, Srbija bi mogla da se nada rešavanju problema obuhvaćenih tehničkim dijalogom, ozbiljnoj regionalnoj prelaznoj autonomiji na severu Kosova, kao i prestanku bezbednosnih pretnji i otvaranju ozbiljne prekogranične saradnje koja bi učvrstila položaj Srbije na Zapadnom Balkanu", rekao je Janjić. Prelazna regionalna autonomija bi, prema njegovom mišljenju, išla u dva koraka: prvi bi bio uvođenje privremene međunarodne administracije koja bi promenila strukture, uvela sudove i nove opštine, ali ne bi prejudicirala pitanje zakonodavstva.
"Za dve godine bi se pojavila mogućnost regionalne autonomije. Ako se želi regionalna autonomija u okviru zakona Kosova, onda je to priznanje, ako se želi regionalna autonomija sa šansom izlaska iz Kosova, onda mora ići prethodno priznanje, dakle prvo priznanje pa razgovori, što znači da priznanje ne gine", uveren je Janjić. Da li će se dobiti regionalna autonomija za sever Kosova sa mogućnošću pregovaranja nove granice, prema Janjićevom uverenju, zavisi od toga da li će Srbija ući u NATO.
