PODGORICA - Ustavni sud Crne Gore odbio je danas žalbu Socijaldemokratske partije (SDP) na kandidaturu predstavnika Demokratske partije socijalista (DPS) Filipa Vujanovića na predsedničkim izborima, zakazanim za 7. april, navodeći da aktuelni šef države ima pravo na još jedan predsednički mandat.
Time je otklonjena pravna dilema da li Vujanović može ponovo da bude biran za predsednika Crne Gore, pošto se do sada dva puta nalazio na toj funkciji. Sudija Ustavnog suda Fetija Međedović kazala je da Vujanović ima ustavno pravo na još jedan predsednički mandat u nezavisnoj Crnoj Gori, pošto je prvi put na funkciju crnogorskog predsednika izabran kada je ta zemlja bila u zajedničkoj državi sa Srbijom."Kandidat Vujanović uživa ustavno pravo glasa da bude biran kada je u pitanju funkcija predsednika Crne Gore, jer mu se mandat od 2003. do 2008. godine ne može smatrati kao predsednički mandat u nezavisnoj Crnoj Gori", rekla je ona.
Međedovićeva je istakla da Vujanović, prema Ustavu, ima samo jedan mandat u nezavisnoj Crnoj Gori, zbog čega ne postoje pravne prepreke da se ponovo kandiduje za šefa države. DPS i SDP su dugogodišnji koalicioni partneri, ali, uprkos tome, stranka čiji je lider Ranko Krivokapić osporavala je zakonsko pravo Vujanoviću na još jedan predsednički mandat. Državna izborna komisija potvrdila je u sredu nominaciju Vujanovića na predsedničkim izborima, što je prva zvanična kandidatura za predsednika Crne Gore.
SDP je ranije saopštila da Vujanović nema ni političku podršku te partije. Komentarišući to što SDP ne podržala Vujanovića, lider DPS-a i crnogorski premijer Milo Đukanović kazao je ranije da mu je žao što nema dogovora koalicionih partnera, ali to ne bi trebalo negativno da se odrazi na izborni rezultat Vujanovića."Situacija jeste malo neobična, ali to nas ne koleba u našem optimizmu da će naš predsednički kandidat pobediti već u prvom izbornom krugu", istakao je on.
Đukanović je izrazio uverenje da izostanak podrške SDP-a Vujanoviću neće negativno uticati ni na odnose u parlamentarnoj većini i funkcionisanju Vlade Crne Gore. Vujanović je ranije kazao da se u prethodnom mandatu trudio da bude predsednik svih građana Crne Gore i izrazio očekivanje da će građani prepoznati tu politiku i ponovo joj ukazati poverenje. On je rekao da će i dalje biti posvećen očuvanju crnogorske državnosti, njene multietničnosti, kao i nastavku evropskog i evroatlantskog puta. "Ubeđen sam u izbornu pobedu, odnosno da će građani adekvatno vrednovati ono što sam radio do sada", kazao je Vujanović.
Prema zakonu, kandidatura za predsednika Crne Gore mora biti podržana sa najmanje 1,5 odsto ukupnog glasačkog tela, odnosno kvalifikacioni census za predsedničku kandidaturu iznosi 7.710 potpisa birača. Potpisi birača za podršku kandidatu za predsednika Crne Gore daju se u prostorijama opštinskih izbornih komisija na propisanom obrascu i prikupljaju se do 18. marta. Kandidaturu na predsedničkim izborima do sada su, pored Vujanovića, zvanično najavili i lider Demokratskog fronta Miodrag Lekić i predstavnik Pravedne Crne Gore Rade Bojović.
Socijalistička narodna partija ranije je saopštila da će podržati Lekića, dok je Pozitivna Crna Gora odustala od predsedničkih izbora, iz, kako je navedeno, finansijskih razloga, a ta stranka je poručila da će naknadno saopštiti koga će podržati u predsedničkoj trci. Predsednički izbori, zakazani za 7. april, biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Kako je ranije saopšteno iz Državne izborne komisije, predsednički izbori koštaće tu državu oko 1,2 miliona evra, od čega je 800.000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400.000 evra za izbornu kampanju.
