NJUJORK - Dan posle sedme runde dijaloga Beograda i Prištine i saznanja da su Beograd i Priština "ni blizu ni daleko" od rešenja, srpski premijer Ivica Dačić i kosovski Hašim Tači obratili su se Savetu bezbednosti UN sa različitim porukama. Dok je Dačić isticao spremnost na kompromis, a nespremnost na ucene, Tači je beskompromisno odbacio mogućnost da zajednica srpskih opština ima izvršna ovlašćenja i - najavio da će od Beograda zatražiti ratnu odštetu.
O kompromisu je govorio i šef UNMIK-a Farid Zarif, kao i ambasadori koji su učestvovali u diskusiji, koji su pozdravili politički dijalog i izrazili nadu da će do dogovora doći. Zarif je istovremeno upozorio da uprkos napretku dijaloga, situacija na terenu ostaje krhka. Srpski premijer Dačić poručio je na Ist riveru da je Beograd potpuno privržen dijalogu sa Prištinom i postizanju trajnog mira između Srba i Albanaca, ali i ukazao da pomirenje "podrazumeva donošenje teških odluka za obe strane".
"Za vidljivi napredak, potrebna je politička hrabrost i spremnost na kompromis. Srbija je spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene", istakao je Dačić, dodajući da Srbija neće promeniti principjelni stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Dačić se založio za veću aktivnost UNMIK-a, povećanje nivoa prisustva Euleksa, ali i efikasniju saradnju UNMIK-a i Euleksa. Po njegovim rečima, UNMIK je "jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje".
"Za nas je neprihvatljivo dodatno ograničavanje nadležnosti Administracije UN za Kosovsku Mitrovicu usled nedostatka finansijskih sredstava. Potrebno je istaći da je UNMIK jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje." Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UNMIK-a, koji se odnosi na period od 16. oktobra do 15. januara, Dačić je ukazao na "veoma nestabilan i osetljiv položaj srpske zajednice na terenu i postojanje značajnih bezbednosnih izazova".
U periodu od 1. oktobra 2012. do 31. januara 2013. zabeležena su ukupno 93 etnički motivisana napada u kojima je jedno lice lišeno života, a 20 povređeno. Tokom januara, u roku od nekoliko dana, oštećena su ili uništena 102 nadgrobna spomenika na pravoslavnim grobljima. Dodatnu zabrinutost i nemir, kako je rekao Dačić, izazvalo je kontinuirano povećanje broja privođenja i pritvaranja pripadnika srpske zajednice, bez davanja objašnjenja po kom pravnom osnovu su sporni nalozi izdati.
I pored poštovanja svih ranije utvrđenih procedura, zvaničnicima Republike Srbije i uglednim javnim ličnostima ne dozvoljava se ulazak i boravak na Kosovu i Metohiji, čime se onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava na slobodno kretanje, ukazao je Dačić, posebno ističući slučaj iz januara kada je poseta Kosovu odbijena i predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je imao nameru da prisustvuje Božićnoj liturgiji. Kad je reč o povratku, prema podacima za 2012. na prostor Kosova i Metohije vratilo se samo 302 osobe srpske nacionalnosti, za razliku od 2011. godine kada se vratilo 464 osobe. Po Dačićevim rečima, "ovo svedoči o trendu kontinuiranog smanjivanja broja povratnika".
Po pitanju privatizacije, Dačić je rekao da "zabrinjava način" na koji je sprovodi tzv. Kosovska agencija za privatizaciju. "Posebno zabrinjava privatizacija javnih i društvenih preduzeća u srpskim sredinama. Privatizacija velikog rudarskog kompleksa Trepča, koja je trenutno odložena, je nelegalna i u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Podsećamo da Republika Srbija, kao garant, i dalje otplaćuje dugovanja MMF-u, Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu za kredite koji su uzeti za pomoć preduzećima na prostoru Kosova i Metohije", ukazao je Dačić.
Po mišljenju Tačija, za probleme na terenu kriv je Beograd koji u pokrajini igra "destruktivnu ulogu", koristi "nelegalne strukture na Kosovu i nastavlja da otežava političku i bezbednosnu situaciju". Tači je pozvao Beograd da rasformira "paralelne strukture" na Kosovu i založio se za potpisivanje "mirovnog sporazuma", u kojem bi se Srbija izvinila se zbog zločina počinjenih 1990-ih godina i kojim bi bilo regulisano pitanje ratne odštete.
"Pozdravljamo izjavu generala Dragoljuba Ojdanića, koji je pred Haškim tribunalom rekao da je bilo zločina nad kosovskim stanovništvom, i ohrabrujemo i druge institucije u Srbiji da priznaju zločine na Kosovu i kažu istinu, jer to bi bio snažan temelj za pomirenje", rekao je Tači. Tači je pozvao Beograd da "rasformira paralelne strukture" na severu Kosova, naglašavajući da je "Kosovo suverena država" i da je taj proces "nepovratan". On je poručio da Kosovo "neće biti mesto podela i barikada" i "stvaranja nove Republike Srpske".
"Želim da verujem da je moj kolega iz Srbije Ivica Dačić jednako zabrinut za vladavinu prava na Severu i da želi da se srpska zajednica tamo razvija i živi normalno i bez straha", rekao je Tači.
On je odbacio mogućnost da se zajednici srpskih opština da izvršna vlast, ocenjujući da je maksimum - Ahtisarijev plan. Po njegovim rečima, "uloga Srbije je destruktivna" i otežava bezbednosnu situaciju. "Kosovo je sada priznato od strane više od polovine članica UN. To je nepovratan proces, jer mnoge države su u procesu priznavanja nezavisnosti. Uveravam vas da je to najpravednija odluka za Kosovo i njegove građane", dodao je. Govoreći o dijalogu u Briselu, on je rekao da je "uzdržani optimista" da će praktična pitanja biti rešena i da će na taj način biti stvoren "glavni preduslov koji će dovesti do uzajamnog priznanja". Tači je istakao da u dijalogu "nema pregovora o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova", što, kako je kazao, podržava i međunarodna zajednica jer bi promena granica i podela teritorije mogli da dovedu do destabilizacije.
"Srbija je prihvatila legitimitet i ustavnost Kosova time što je pristala da prizna diplome izdate na Kosovu", rekao je Tači i pozvao Beograd da bude razuman, racionalan i da iskoristi priliku koja se pruža za normalizaciju odnosa. On je, takođe, ocenio da je Kosovo "jedan od najuspešnijih procesa izgradnje države u istoriji UN" i pozvao je preostale stalne članice SB UN (Rusiju i Kinu) koje nisu priznale Kosovo da to učine. "Uveren sam da će Kosovo i Srbija normalizovati odnose kroz proces dijaloga. Mi s pravom očekujemo da će u bliskoj budućnosti SB UN pripremiti i usvojiti novu rezoluciju, koja će Kosovo učiniti ravnopravnim članom UN", kazao je Tači.
Dok su i Dačić i Tači ukazali na "bezbednosne izazove", šef UNMIK-a opisao je situaciju na terenu kao "krhku". Zato, kako je kazao, svi međunarodni organi moraju da ulože pojačane napore kako bi dijalog ostvario svoj puni potencijal: "Učesnici političkog dijaloga na najvišem nivou pokazali su hrabrost i dalekovidost i zaslužuju priznanje zbog toga što su preduzeli težak, ali nezamenjiv proces." "Politički dijalog je u kritičnoj fazi. Strane se kreću ka ključnom napretku, ali stabilnost na terenu ipak ostaje krhka", istakao je.
Zarif je podsetio da je na terenu došlo do izazova, uključujući nekoliko incidenata, uz "retoriku koja raspiruje strasti koje ugrožavaju ravnotežu političkog procesa, ali i napore da se sporazumi primene". "Suviše toga je stavljeno na kocku da bismo ignorisali potrebu da se umanji nestabilnost. Potrebna je koherentna akcija svih međunarodnih organa da bi se stvorili uslovi u kojima politički razgovori mogu da ostvare svoj puni potencijal i napore moramo da prilagodimo situaciji na terenu", istakao je.
