PRIZREN - U nekada carskom gradu Prizrenu živelo je 10.000 Srba, danas ih je ostalo svega dvadesetak, a spaljene i oskrnavljenje svetinje Srpske pravoslavne crkve podesćaju na pogrom Srba i njihove imovine koji se na Kosovu i Metohiji dogodio marta 2004. godine.
Pre dolaska Kfora i UNMIK-a na Kosovo 1999. godine u Srbi su u ovom gradu živeli sa Albancima, Turcima, Gorancima i ostalim pripadnicima nacionalnih zajednica kao dobre komšije.Međutim, danas Prizren je grad u kojem živi samo jedan srpski osnovac -osmogodišnja Milica Đorđević.
Dvadesetak Srba u ovom gradu preživljava u teškim ekonomskim uslovima uz strah da se nasilje slično onom od pre devet godina opet može ponoviti i sećanje na dan kada je sve što je bilo sveto za njih u Prizrenu gorelo.
U Prizrenu danas živi i 25 učenika Bogoslovije “Sveti Kirilo i Metodije”, mahom iz centralne Srbije za koje se kaže da predstavljaju ohrabrenje i nadu za malobrojni preostali srpski živalj.Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin smatra da su učenici Bogoslovije velika nada da će život u Prizrenju jednog dana biti kao nekada.
“Oni su nada da će život uvek naći svoj put, oni su opomena da se martovsko nasilje više nikada ne sme ponoviti i oni su podsećanje da za martovsko nasilje još uvek niko nije okrivljen,” rekao je Vulin.
Učenici prizrenske Bogoslovije, koji su smešteni u obnovljenom i rekonstruisanom starom delu zdanja koji je zadužbina Sime Andrejevića Igumanova, kažu da za dve godine boravka, koliko su ovde, nisu imali problema.
Negovan Malić iz Ostružnice kod Beograda, učenik prvog razreda prizrenske Bogoslovije, kaže da do sada sve bilo u redu. Objašnjava da učenici imaju jutarnje i večernje bogosluženje, da dnevno imaju po pet časova, da preostalo vreme koriste za učenje i da u grad odlaze isključivo sa profesorima u manjim grupama, po troje - četvoro.
“Izlazak u grad je sasvim normalan, izlazimo i kupujemo šta nam je potrebno za higijenu, sednemo nekada u kafić, pojedemo po burek... Za Srbiju ne idem često, na pola godine samo… Dok ovde nisam došao mislio sam da će biti strašno, ali vidim da je sve normalno i nema problema,” kaže Malić.
Slično razmišlja i njegov drug Bogosav Timotijević iz Užica koji je rekao da se u prizrenskoj Bogosloviji živi kao i u ostalim bogoslovijama.
“Uglavnom ljudi misle da smo mi ovde ograničeni kao da smo u ratu i okruženi žicama, međutim nije tako", kazao je Bogoslav.
On naglašava da je učenje u Bogosloviji veliki izazov, da se u njoj dobija novo iskustvo življenja u zajednici, poručivši onima koji bi možda hteli da uče isto, doću u Prizren i, tvrdi, neće se pokajati.
Razredni starešina drugog razreda i prve generacije obnovljene prizrenske bogoslovije profesor Dejan Ristić kaže da Bogoslovija trenutno broji 25 učenika 14 prvog i 11 drugog razreda i da je odnos sa komšijama u Prizrenu korektan.
“U Prizrenu, čini nam se, može da se živi... stvarno je odnos naših komšija prema nama vrlo korektan i mi se nadamo povratku srpskog naroda,”ističe Ristić.
On, međuitm, dodaje da će prizrenska bogoslovija prodisati punim plućima tek za tri godine, kada se budu formirala sva odelenja i razredi, jer se radi o petorazrednoj obrazovnoj instituciji.
Inače, Bogoslovija “Sveti Kirilo i Metodije” prestala je sa radom juna 1999. godine, neposredno nakon dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju a tada su u njene prostorije ušli prizrenski Srbi isterani iz svojih domova.
U martovskom pogrom 2004. godine kompleks zgrade je zapaljen i uništen. Bogoslovija u Prizrenu osnovana je 1871. završile su je, ili su bili njeni profesori, gotovo sve najvažnije ličnosti srpskog crkvenog života i novije istorije, a među njima: patrijarsi Varnava, Gavrilo Dožić, Pavle i sadašnji Irinej.
Rektor Prizrenske bogoslovije je episkop raško-prizrenski Teodosije. Bogoslovi su ohrabrenje a da li će doći do povratka raseljenih Srba i da li će u Preizrenu opet živeti na hiljade Srba ostaje da se vidi…
