BEOGRAD - Danas se navršava 21 godina od napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, gde su pripadnici nekadašnje armije BiH 3. maja 1992. godine, nakon presretanja kolone pripadnika JNA koja se mirno povlačila iz grada, na monstruozan način ubili 42, ranili 73 i zarobili 215 vojnika, oficira i civila.
Kolonu pripadnika JNA koja se, prema dogovoru, povlačila iz komande Druge vojne oblasti, napali su na prevaru, kršeći dogovor, pripadnici BiH Teritorijalne odbrane, pod muslimanskom komandom, policija i paravojne formacijw "Zelene beretke" i "Patriotska liga".
Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među njima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.
Prethodno su, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.
Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog lidera i, u to vreme predsednika Predsedništva BiH, Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika tadašnje vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.
Izetbegović je potom odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.
Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši pritom ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorena je vatra.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica, koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi " Peacekeeper Road to Sarajevo" general Mekenzi. Čelnik "plavih šlamova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".
Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao, pošto je januara 2012. Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da "u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela".
