BEOGRAD - Poslanici republičkog parlamenta pretresli su sve amandmane na predložene izmene seta poreskih zakona, o kojima će se izjasniti u sredu.
Rasprava o poreskim zakonima počela je u petak, kada je obavljana načelna rasprava, dok su prethodna dva dana poslanici razmatrali 222 amandmana, od kojih je vlada prihvatila sedam.
Reč je o izmenama zakona o porezima na imovinu, o porezu na dobit pravnih lica, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o porezu na dohodak gradana i o akcizama.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je u načelnoj raspravi da su izmene seta poreskih zakona početak novog talasa konsolidacije, da će dovesti do smanjenja deficita, ali da one same po sebi neće biti dovoljne.
Privreda će tim zakonskim rešenjima biti rasterećena za četiri milijarde dinara, ali svako će morati da štedi i da vodi računa o svakom dinaru koji će se davati, rekao je Dinkić tokom načelne rasprave o izmenama šest poreskih zakona.
Set izmena poreskih zakona donosi novine u oporezivanju zarada i imovine, naplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, poreske olakšice za ulaganje u razvoj, prelazak na elektronsko podnošenje poreskih prijava u 2014. godini, i obavezu plaćanja akcize na biogoriva i biotečnosti.
Te izmene trebalo bi da rasterete privredu za četiri milijarde dinara.
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana predviđa se smanjenje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, uz povećanje neoporezivog iznosa sa 8.776 dinara na 11.000 dinara mesečno.
Istovremeno, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje povećava se stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22 na 24 odsto.
Očekuje se da bi te promene trebalo da smanje troškove privrede na godišnjem nivou za oko 1,7 milijardi dinara.
Takođe, prema računici predlagača zakona, od povećanja stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje prihodi Fonda PIO će se uvećati između 25 i 27 milijardi dinara godišnje.
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana uvodi se i koncept lične zarade preduzetnika, koji će sami određivati koji deo njihovog neto prihoda predstavlja zaradu, a koji dobit (koja se oporezuje po stopi od 10 odsto).
Zakonske izmene predviđaju i smanjenje efektivne poreske stope na prihode od izdavanja sopstevih nepokretnosti sa 16 na 15 odsto, kao i širenje kruga poreskih obveznika kojima se poreska obaveza utvrđuje samooporezivanjem.
Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica povećava se obim poreskih olakšica za ulaganje u razvoj, kao i priznavanje rashoda u poreskom bilansu obveznika za zdravstvene, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, kao i davanja ustanovama socijalne zaštite, sa dosadašnjih 3,5 na pet odsto.
Cilj izmena Zakona o porezima na imovinu je, prema navodima predlagača, integrisanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se ukida 1. januara 2014. godine, u porez na imovinu, čiju će vrednost za poreske svrhe procenjivati lokalne samouprave.
Ključna izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administarciji je prelazak na elektronsko podnošenje poreskih prijava u idućoj godini, a procenjuje se da bi to donelo smanjenje administrativnih troškova za više od 1,5 milijardi dinara.
Kada je reč o izmenama Zakona o akcizama, predviđeno je uvođenje obaveze plaćanja akcize na biogoriva i biotečnosti.
Poslanici će sutra u sredu, pored seta poreskih zakona, glasati i o potvrdivanju nekoliko međudržavnih sporazuma, među kojima je i sporazum Vlade Srbije i Vlade Rusije o odobrenju državnog finansijskog kredita srpskoj vladi u iznosu od 500 miliona američkih dolara.
