BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i prištinski premijer Hašim Tači najverovatnije će se sastati u nedelju, 16. juna, u Austriji, kako bi pokušali da odblokiraju tehnički dijalog, dva dana pre nego što Ketrin Ešton treba da podnese izveštaj ministrima spoljnih poslova EU o napretku dijaloga.
Ovaj susret, na marginama konferencije koju organizuje austrijsko ministarstvo spoljnih poslova, biće uvertira za prelomni sastanak sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton 20. juna u Briselu.
Tači, koji je proteklih dana u Americi razgovarao sa najvišim vašingtonskim zvaničnicima, dobio je jasne signale da ne sme da vraća proces briselskog dijaloga unazad i da mora da se postigne dogovor o planu implementacije.
Cilj je da dvojica premijera u Austriji, bar načelno, aminuju rešenja oko kojih su se dogovorili tehnički timovi i "preseku“ tamo gde je zapelo.
Tako bi evropska šefica diplomatije Ketrin Ešton i Štefan File, komesar za proširenje, dva dana kasnije, 18. juna, ministrima spoljnih poslova podneli pozitivan raport o napretku dijaloga i normalizaciji odnosa.
Već je dogovoren i novi, briselski susret dvojice premijera sa Eštonovom i to 20. juna, kako bi Dačić i Tači dali politički pečat postignutim rešenjima.
"Naš stav je da dijalog treba da se nastavi na svim nivoima. Fokus smo stavili na implementaciju i radimo sve da bi do nje došlo", kaže Maja Kocijančič, portparol Eštonove.
U četvrtak će uslediti još jedan pokušaj približavanja stavova dveju strane o pitanju telekomunikacija, najavio je ministar Rasim Ljajić.
Poslaćemo Briselu pismo sa predlozima Beograda oko rešenja za pozivni broj i rada mobilnih operatera na Kosovu i Metohiji, a isto će učiniti i Priština", rekao je Ljajić.
Oko tri ključne tačke sporazuma - policije, pravosuđa i lokalnih izbora - već su postignuti neki pomaci u tehničkom dijalogu.
Srbija je pristala da se na severu zatvore kancelarije MUP koje se ne bave isključivo administrativnim poslovima i načelno je dogovoreno da sudovi ne primaju nove predmete od 15. jula.
Priština, međutim, insistira da sudovi potpuno prestanu da rade i da se sudije integrišu u kosovski pravosudni sistem.
Kosovski Albanci pristali su i da Srbi glasaju sa našim dokumentima, ali traže dodatne garancije Beograda da lične karte neće biti masovno izdavane, kako se ne bi povećao broj naših građana sa pravom glasa.
