OČAJNIČKI POTEZ LAŽNOG PREMIJERA: Teror nad Srbima poslednji politički adut Kurtija
Iznenadno hapšenje troje Srba u ponedeljak, tokom drugog dana Uskrsa, u Lipljanu i Prištini pod optužbama da su navodno počinili ratne zločine tokom 1998. i 1999. godine, predstavlja pokušaj tzv. premijera Kosova u ostavci Aljbina Kurtija da zamaskira svoje političke poraze, ali i da skrene pažnju sa toga što već četiri puta ne uspeva da formira tzv. Skupštinu Kosova, a samim tim ni Vladu, objašnjavaju sagovornici Kurira.
Naime, simptomatično je da se hapšenje tri osobe srpske nacionalnosti, koji se sumnjiče za krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" desilo upravo u danu kada Kurti po četvrti put nije uspeo da konstituiše tzv. Skupštinu Kosova i da izabere kandidatkinju svoje stranke "Samoopredeljenje" Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu Parlamenta.
Politički analitičar Ognjen Gogić podseća za Kurir da je obračun sa Srbima od početka lajtmotiv cele političke karijere Aljbina Kurtija.
- Nekada se stiče utisak da je Kurti i ušao u politiku da bi se svetio Srbiji ne zna se za šta. Hapšenja Srba su povezana sa tim da ima unutrašnji problem da konstitupše Vladu i Skupštinu, zbog čega u očima albanske javnosti i političkih protivnika deluje kao slabić. Kako bi povratio autoritet, nije smislio nijedan bolji potez od toga da demonstrira silu nad Srbima, tim pre što može da se desi da budu raspisani novi izbori, gde će Kurti onda moći da kaže: Evo koliko sam ja Srba pohapsio, a koliko su neki drugi, sličnu stvar je uradio i kada je su uhapšeni hodočasnici na KiM, tada je bilo jasno da se sprema teren za nove izbore - kaže Gogić i dodaje da je drugi cilj Kurtija da, čak i slučaju potpunog pada sa vlasti, pokuša da nanese najveću moguću štetu Srbima.
Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kurir da pravno, ekonomsko i fizičko nasilje nad Srbima se sublimira u psihičko nasilje i etničko čišćenje.
- Ovo je nastavak politike terora Aljbina Kurtija. Konstantin pritisak ima samo jedan cilj: da se Srbima, koji su uspeli da opstanu da žive na teritoriji KiM, jasno stavi do znanja da im neće biti moguć normalan život. Međunarodna zajednica neretko je partner u ovom strašnom zločinu - kaže Barac.
Da podsetimo, dva muškarca i jedna žena uhapšeni su u ponedeljak u Lipljanu i Prištini pod sumnjom da su navodno počinili ratni zločin tokom 1998. i 1999. godine. Kako je saopštila tzv. direkcija kosovske policije u Prištini , prvo su na dve odvojene lokacije u Lipljanu, uhapšeni B.T. kao i osumnjičena N.C . a potom je u Prištini uhapšen i M.I.
Oni se, kako se navodi u policijskom saopštenju, sumnjiče za krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" tokom 1998. i 1999. godine u zatvorima u Prištini i Lipljanu, odnosno da su u svojstvu stražarskih službenika u zatvoru u Prištini i Kazneno-popravnom centru u Lipljanu, učestvovali u navodnom maltretiranju, premlaćivanju i fizičkom i psihičkom mučenju zatočenika Albanaca.
Veljko Odalović: Kurti dobro zna da su im oni pomogli
Prema njegovim rečima, kada je doneta odluka da se albanski zatvorenici, njih oko 2.000, izmeste i rasporede po zatvorima u Srbiji, upravo su čuvari omogućili da se to uradi bezbedno.
- Ti ljudi su čuvali i Kurtija. Ne mislim konkretno na ovu trojicu, ali svi uhapšeni su tada bezbedno vraćeni kučama - rekao je Odalovic za televiziju K1 i ukazao da su u zatvorima tada bili i Srbi.
Kurir Politika
· Reaguj