POLITIČAR ĐOKIĆ JOŠ PRE 15 GODINA BIO FASCINIRAN REVOLUCIJOM I NASILJEM: Urbanista koji je napisao priručnik o rušenju vlasti!
Kada se danas govori o političkom angažmanu aktuelnog rektora Vladan Đokić, teško je ignorisati tragove njegovog ranijeg intelektualnog interesovanja. Naime, u svom naučnom radu pod naslovom "O 'prevrtanju', o revolucionarnom. Nasilje i institucija", Đokić se bavio temama koje prevazilaze uobičajene okvire urbanizma i prostornog planiranja, što su oblasti po kojoj je formalno i javno poznat.
Kako i zašto se jedan urbanista upušta u analizu revolucionarnih metoda, nasilnog rušenja institucija i različitih oblika prevrata? Iz današnje perspektive kada svedočimo Đokićevom političkom delovanju kako u zemlji tako i u inostranstvu, takav tematski zaokret ne može biti samo akademska radoznalost, već ukazuje na dublje interesovanje za političke i društvene transformacije koje se ne odvijaju kroz institucionalne i demokratske tokove. Upravo ono što danas pokušava da radi.
U ovom naučnom radu gotovo svaka druga reč je "revolucija", "revolucionarna institucija", "nasilje", "prevrtanje"... Posebno je zanimljivo posmatrati ovaj rad, znajući da ga potpisuje arhitekta i urbanista i to onaj koji je postao politički akter sa ogromnim ambicijama da se domogne najviših pozicijna vlasti. Pošto su glavni teren političara Đokića ulica, protest i blokade, jasno je da je njegov put do političkog cilja upravo revolucija, o kojoj je, kao što otkrivamo, i te kako razmišljao. Upravo tu dolazi do izražaja paralela između teorijskih razmatranja iz njegovog rada i praktičnih poteza koje danas podržava ili predvodi.
Rad je otvorio prostor za tumačenje da Đokić nije bio samo neutralni posmatrač, već i neko ko je dubinski proučavao pojave poput "revolucionarna institucija", "nasilje" ili "prevrtanje" i to sa određenim stepenom razumevanja, pa čak i intelektualne fascinacije.
Zbog toga danas deluje manje iznenađujuće njegovo angažovanje u pokretima koji dovode u pitanje postojeće institucije. Ono što se ranije moglo smatrati akademskim eksperimentom, sada dobija praktičnu dimenziju. Njegovo delovanje više ne može da se posmatra izolovano od ideja koje je ranije razmatrao.
U zaključku svog rada, Đokić jasno navodi da je "supstitucija vlasti nasilna" i da se sastoji "ne samo od jednog akta, nego od mnoštva permanentnih akcija i akata koji vremenom postaju komplikovaniji". Đokić u svom naučnom radu ističe da "tri nasilja koja se razlikuju uvek po formi i po snazi, opredeljuje broj aktera koji ga vrše". Nasilje je minimalizovano u procesu institucionalizacije jer ga vrše svi zajedno ili najveći mogući broj aktera. Želeći da bude potpuno jasan, Đokić navodi da "revolucionarna institucija podrazumeva da više ne postoji nasilje koje se nije preobratilo bez ostatka u 'telo' institucije i da nema ničeg izvan institucije".
Dakle , političar Đokić je još pre 15 godina pisao o nasilnim revolucijama i praktično opisao koncept kako mala grupa nasilnih ljudi može da preuzme vlast, zauzme institucije, i zatim kako da izvrši pritisak na većinu ljudi da ih priznaju kao legitimne.
I dalje intrigira zašto bi se jedan arhitekta bavio nasilnim revolucijama? Tačnije, bilo bi nejasno kada se ne bi pogledao njegov pokušaj da sa manjinom uzrupira fakultete i Rektorat. Na osnovu toga je jasno da je usvojio doktrinu filozofa Žila Deleza, o kojoj je pisao 2011. godine.
Ostaje otvoreno pitanje: da li je reč o doslednosti u stavovima ili o zabrinjavajućem prelasku iz teorije u praksu kada je reč o destabilizaciji institucija? U svakom slučaju, biografija Vladana Đokića danas pruža više materijala za analizu nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti.
Kurir Politika
· Reaguj