U tekstu zajedničke pregovaračke pozicije EU za poglavje 23 u pregovorima sa Srbijom stoji da EU ohrabruje Srbiju da nastavi procese usklađivanja sa evropskim kriterijumima, kao i da, i pre ulaska u članstvo, razvija svoju politiku i njene instrumente kako bi bili što približnji onima u EU.
Od Srbije se očekuje da redovno podnosi izveštaje o napretku reformi u pravosuđu, ali i da do kraja 2018. godine iznese procenu direktnog uticaja rezultata reformskog procesa u toj oblasti.
Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa EU navodi da je Srbija već počela pripreme za izmenu Ustava, planiranu za 2017. godinu, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde.
Očekuje se da će te izmene doneti osnovu za budući transparentni i objektivni sistem izbora sudija i tužilaca, ali i ocenjivanja njihovog rada, stoji u tekstu.
Kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina, uslov na kome je Hrvatska više od tri meseca inistirala, EU ne zahteva od Srbije ukidanje konkretnog zakona.
Kako se navodi u tekstu usvojene pregovaračke pozicije EU, od Srbije se očekuje ''temeljna regionalna saradnja i dobri međususedski odnosi prilikom rešavanja ratnih zločina, uključujući izbegavanje sukoba nadležnosti.
"Ratni zločini moraju biti procesuirani bez diskriminacije”, navodi se u tekstu zajedničke EU pregovaračke pozicije za poglavlje 23, u koji je Tanjug imao uvid.
Istovremeno, od Srbije se očekuje konstruktivna saradnja sa susednim državama u radu na lociranju i identifikaciji sudbine nestalih osoba.
EU u tekstu naglašava da Srbija mora da obezbedi efikasne i snažne institucionalne kapacitete koji bi se bavili primenom i nadgledanjem anti korupcionih mera.
Naglašava se da efikasna borba protiv korupcije predstavlja važan izazov u Srbiji, a država se, između ostalog, poziva da ubrza izmene i primenu zakona koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije.
Pitanja koja se posebno izdvajaju u evropskoj pregovaračkoj poziciji za poglavlje 23, a odnose se na borbu protiv korpcije, tiču se izmene zakona o finansiranju političkih stranaka u Srbiji, kao i suzbijanja korupcije u posebno ”osetljivim oblastima”, kao što su zdravstvo, carina, loklalna vlast, obrazovanje, procesi privatizacije i policija.
U delu pregovaračke pozicije koji se odnosi na osnovna prava navodi se da postoje izvesni nedostaci u primeni zaštite osnovnih prava koja su garantovana kako Ustavom Srbije tako i mnogobrojnim međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala.
EU očekuje da se u potpunosti poštuje pravo na slobodu izražavanja i nezavsinosti medija, uključujući tu i fizičku bezbednost novinara, navodeći to kao kljućni indikator spremenosti Srbije da postane članica EU.
Kada je reč o pravima manjina, EU poziva Srbiju da u potpunosti primeni svoj Akcioni plan za poglavlje 23, posebno deo koji se odnosi na zaštitu nacionalnih manjina širom Srbije, uključujući tu efikasnu zastupljenost nacionalnih manjina u izbornim procesima, njihovu svrsishodnu zastupljenost u javnim službama, pravo na upotrebu jezika nacionalnih manjima kako u obrazovanju, tako i u medijima i religijskim službama, podršku međuetničkom dijalogu, ali i osudu govora mržnje.
