BEOGRAD - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je danas da su u opticaju 2 termina za održavanje druge međuvladine konferencije, kada bi trebalo da budu otvorena prva poglavlja i to najverovatnije poglavlja 32 i 35.
"Razgovara se o dva termina za održavanje druge međuvladine konferencije - jedan je novembar, a najkasnije 15. ili 16. decembra, na kojoj će biti doneta odluka o otvaranju poglavlja", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji sa šefom diplomatije Luksemburga Žanom Aselbornom. On je dodao da će to najverovatnije biti poglavlje 32 (o finansijoj kontroli) i 35 (o Kosovu), za koja je Srbija spremna.
Prema njegovim rečima, dogovorom o implementaciji Briselskog sporazuma, srpska strana, i premijer Vučić pokazali su visok stepen odgovornosti i fleksibilnosti u želji da se podstakne evropski put Srbije.
"Mi mislimo da smo ispunili sve što se od nas očekivalo", rekao je Dačić dodavši da zbog toga EU treba da pruži brz odgovor na takav dobar događaj.
"Srbija je zaslužila brz evropski put", naveo je on istakavši da bi otvaranje poglavlja ove godine bio veoma važan impuls za ubrzavanje evropskih integracija.
Aselborn je rekao da je njegova zemlja, koja do kraja godine predsedava EU, uvek podržavala prijem Srbije u EU i potvrdio da je predviđeno da se međuvladina konferencija između EU i Srbije na kojoj bi bila otvorena prva poglavlja, održi u novembru ili decembru ove godine.
"Učinićemo sve što je u našoj moći da otvorimo prvo poglavlje ove godine", rekao je Aselborn.
Ministri su se osvrnuli i na izbegličku krizu, pri čemu je Dačić rekao da Srbija insistira da se uključi u mere EU za sistemsko rešenje zbrinjavanja izbeglica. On je napomenuo da Srbija nema pristup fondovima EU za rešavanje tog pitanja i da je do sada najavljena pomoć Srbiji za to mala u odnosu na potrebe.
Dačić je na konferenciji za novinare još jednom rekao da nikava odluka o otvaranju kampova na teritoriji Srbije nije doneta, već da je reč o prihvatnim centrima, što, kako je dodao, nije isto. Aselborn je istakao da je Srbija veoma angažovana po ovom pitanju i zahvalio se vladi na uloženim naporima.
"Moramo da veoma tesno da sarađujemo sa zemljama zapadnog Balkana kako bismo rešili ovaj problem ", rekao je Aselborn, podsetivši da je i Srbija imala bolno iskustvo sa izbeglicama 1990-ih godina. On je rekao da "vlasti i narod Srbije razumeju pun obim ovom tragedije".
Odgovarajući na pitanje novinara o kvotama za prihvat izbeglica, Aselborn je rekao da postoje fiksni kriterijumi na osnovnu broja stanovnika, BDP, stope nezaposlenih i slično. Prema njegovim rečima važno je da zaživi plan koji je danas izneo šef EK Žan-Klod Junker o relociranju i preseljenju izbeglice kao i da se sve one evidentiraju, pregledaju.
On je ocenio da kod nekih zemalja novac nije jedini problem u zbrinjavanju izbeglica istakavši da je za to "potrebna i politička volja". On je najavio dve konferencije od kojih će se jedna baviti problemom migranata iz Afrike, a druga migrantima sa Bliskog istoka i Azije koji dolaze u Evropu zapadno-balkanskom rutom.
Aselborn je najavio da će se Srbiji pomoći u uspostavljanju centra za azil "ako to bude zatraženo". Ministri su se saglasili da su bilateralni odnosi vrlo dobri, ali da ima mesta za njihovo unapređenje. Dogovoreno je da se prilikom sledećeg susreta potpiše Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji bi doprineo ostvarivanju tešnje ekonomske saradnje i povećanju trgovinske razmene.
