Posle četiri i po godine krvavih borbi, 11. novembra 1918. godine oko pet sati ujutru britanski, francuski i nemački zvaničnici sastali su se na severu Pariza i potpisali dokument kojim je Prvi svetski rat priveden kraju - Sporazum o primirju koje je trebalo da nastupi u 11 sati jedanaestog dana jedanaestog meseca u godini, dakle tog 11. novembra u 11 sati.
U roku od nekoliko minuta, ova vest obišla je svet i svi su počeli da čekaju taj čas kada će biti okončan „rat nad ratovima“. Ali, u tih šest sati iščekivanja izginule su još stotine vojnika, a hiljade njih je ranjeno. Američki istraživač Džozef Persiko tvrdi da je poslednji dan Prvog svetskog rata odneo više života nego čuveni Dan D - iskrcavanje saveznika u Normandiju na kraju Drugog svetskog rata.
Najstrašnija je činjenica da su stotine tih vojnika pohrlile u smrt po naređenjima generala koji su znali da je primirje već potpisano.
Poslednja žrtva rata
Tako je general Vilijam Rajt, iz 89. američke divizije, kad je video da su njegove trupe izmorene i prljave, čim je čuo da postoje ispravna kupatila u obližnjem gradu Steneju, naredio je vojnicima da ga zauzmu kako bi se osvežili. Ta sumanuta odluka odnela je 65 života, uz oko dvesto ranjenih.
Poslednji britanski vojnik koji je poginuo u ratu bio je redov Džordž Edvin Elison. U 9.30 časova ujutru, ubijen je dok je izviđao predgrađe belgijskog grada Monsa, jer je bilo dojavljeno da se u šumi skrivaju nemačke trupe. S obzirom na to da je imao oko 40 godina i dugačak staž u vojsci, može se zaključiti da je redov Elison prethodno preživeo nekoliko ratišta.
Ali, iako je bio poslednji poginuli Britanac, Elison nije bio poslednja žrtva rata. Dok su minuti prolazili do 11 časova, još mnogi drugi vojnici su pali.
U 10.45 još jedan četrdesetogodišnjak, Francuz Ogustan Trebušon, ubijen je kad je prenosio poruku trupama da će u 11 i 30, nakon primirja, biti servirana supa. Na njegovom grobu, međutim, kao datum smrti naveden je 10. novembar 1918. Priča se da se Francuska toliko stidela gubitaka poslednjeg dana rata pa su promenili datume na grobovima za dan ranije...
Ulične borbe
U samo nekoliko minuta pre 11, tačnije u10.58, severno od Monsa, 25-godišnji kanadski redov Lorens Prajs bio je na tragu nemačkim vojnicima koji su se povlačili. Borba se vodila na ulici, Prajs je ušao u kolibu, dok su Nemci bežali na zadnji izlaz. Kad je istrčao na ulicu za njima, Lorensa Prajsa pogodio je metak koji ga je na mestu usmrtio.
Ali, čak ni Prajs nije bio poslednja žrtva Prvog svetskog rata. Na jugu Francuske američki vojnik Henri Ganter je - valjda u želji da ubije još jednog neprijatelja - napadao zbunjene nemačke trupe koje su već znale da je primirje stupilo na snagu. Nisu imali drugog izbora nego da mu uzvrate paljbu. Redov Ganter, rodom iz Baltimora i ironično, nemačke krvi, bio je mrtav u 10 časova i 59 minuta.
Taj slučaj je zvanično priznat kao poslednja pogibija vojnika u okršajima u Prvom svetskom ratu.
Poziv čitaocima
A SRPSKI VOJNIK?
Podaci o poslednjem srpskom vojniku poginulom u Prvom svetskom ratu - ne postoje!
Naše arhive još čekaju sređivanje (!), a pitanje je da li uopšte u njima postoje izveštaji jedinica na osnovu kojih bi bilo moguće utvrditi ime pripadnika naše vojske koji je poginuo neposredno pred zaključenje primirja. Tim pre što je rat u Srbiji trajao dva dana duže - primirje je zaključeno 13. novembra.
„Kurir“ zato poziva sve koji bi mogli da nam pomognu u utvrđivanju ove činjenice, prevashodno potomke poginulih vojnika, da nam se jave.
Kurir.rs/Momčilo Petrović/Foto: Arhiva
