PRIMIRJE KOJE JE DONELO NOVI RAT! Nemačka je uspela da opstane kao nacionalna država, što je po mnogima, bio uvod u DRUGI SVETSKI RAT!

Nemački narod, koji se 50 meseci držao protiv neprijatelja, uprkos svakom teretu koji mora podneti, sačuvaće svoju slobodu i jedinstvo. Narod od 70.000.000 pati, ali ne umire, stoji u izjavi nemačke delegacije na kraju dokumenta „Primirje s Nemačkom“, koji je potpisan 11. novembra 1918, čime je okončan Prvi svetski rat, počet 28. juna 1914.

I stvarno bi tako - Nemačka je, iako se ništa nije pitala o uslovima primirja, ostala kao nacionalna država, a u međuvremenu su se i Austrougarska i Otomanska imperija raspale, Rusiju je pogodila Oktobarska revolucija i sve što ide uz nju, pa i Brest-Litovski mir, Francuska i Belgija su razorene, dok je Nemačka praktično bila netaknuta.

Pošto je marta 1918. potpisala Brest-Litovski mir s Rusijom i stekla prednost nad silama Antante, Nemačka je krenula u neslavnu prolećnu ofanzivu. Potom saveznici, uz svežu krv iz Amerike, avgusta kreću u Ofanzivu od sto dana na Zapadnom frontu, u septembru je probijen Solunski front, padaju Centralne sile - Bugarska, Turska, Austrougarska, u samoj Nemačkoj raspad - revolucija, pobuna mornarice...

Svesni šta ih čeka, još početkom oktobra Nemci bezuspešno pokušavaju da kod predsednika SAD Vudra Vilsona otvore put za primirje. Nemajući kud, okreću se glavnokomandujućem savezničkih snaga na Zapadnom frontu, maršalu Ferdinandu Fošu, kome, kako je napisao Bulit Lauri u knjizi „Primirje 1918“, usred noći šalju radio-poruku tražeći da pošalju delegaciju za pregovore preko linija fronta i, uz to, opšti prekid vatre.

Odgovor Foša stiže posle 45 minuta - daje dozvolu da dođu, a prekid vatre ignoriše. I onda dolazi čuveni voz usred šume, šest kilometara od Kompjenja i 60 km severno od Pariza, do koga nemačka delegacija, predvođena civilom Matijasom Ercbergerom, dolazi s belom zastavicom. U čuvenom vagonu 2419-D Ercberger pokušava da ublaži uslove, priča kako boljševizam preti centralnoj Evropi... ali Foš je neumoljiv: „Rat je rat“, kao što Francuzima 1871. reče Bizmark, pa izdiktira - „Odmah predajete Francusku, Belgiju, Luksemburg, Alzas-Loren... okupira se Nemačka zapadno od Rajne... ratna odšteta... predajete 1.700 aviona, 160 podmornica...“ E, kod podmornica mora da zastane, nema ih toliko, pa u tekst ode „sve podmornice“.

U pet ujutro 11. novembra Ercberger nema kud, potpisuje po naređenju socijaldemokrate Fridriha Eberta, koji je dva dana ranije postao kancelar Vajmarske republike, pošto je tad kajzer Vilhelm Drugi abdicirao i u istoriju odneo i carstvo. Primirje stupi na snagu u 11 sati istog dana. Na 36 dana. I produžavano je sve do 28. juna 1919. i Versajskog mira. Na koji maršal Foš, jer Francuska osta nezaštićena od napada Nemačke, samo reče: “Ovo nije mir. Ovo je primirje na 20 godina“.

I tako i bi - 1939. Adolf Hitler poče Drugi svetski rat. Ali saveznici ovog puta stvarno nisu imali milost - bila je to kapitulacija 1945, bezuslovana, Nemačka je prethodno sravljena sa zemljom, a potom i podeljena među saveznicima, koji i vlast preuzeše.

Vilhelm Drugi pobegao u Holandiju

CAR ODNEO 59 VAGONA

Kajzer Vilhelm Drugi (1859-1941), koji se nalazio u mestu Spa, u okrugu Lijež u Belgiji, gde je bio i smešten štab carske vojske, abdicirao je 9. novembra, tek pošto ga je general Vilhelm Grener obavestio da vojska neće braniti njegov presto. On je sutradan vozom otputovao u Holandiju, koja je bila neutralna i gde je ostao zahvaljujući odličnim vezama s holandskom kraljicom Vilhelminom. Nastanio se u Dornu, na imanju iz 17. veka, a imovina mu je stigla u 59 vagona. Kutija je bilo toliko da ni 1992. još nisu sve bile otvorene.

Matijas Ercberger

UBIJEN KAO IZDAJNIK

Matijas Ercberger bio je ministar finansija 1919-1920, a nacisti i nacionalisti su ga optuživali za izdaju, kao potpisnika primirja, što je bio deo „legende o ubodu u leđa“, čija je osnova stav da Nemačka nije vojno poražena, već da su je izdali civilni političari. Ubijen je 1921. u Bad Grisbahu u Badenu, tokom šetnje.

Osveta Francuzima

HITLER NA FOŠOVOM MESTU

Nacisti su vagon 2419D izneli iz muzeja 1940. i vratili ga u šumu gde je i bio 1918, da bi Adolf Hitler tog 21. juna 1940, u tri po podne, seo na mesto na kom je 22 godine ranije bio maršal Foš i sačekao da Francuzi potpišu bezuslovnu predaju. Interesantno je da su nacisti sve rušili, ali ne i Fošovu statuu, jer su želeli da maršal gleda kapitulaciju Francuske.

Nacisti su odneli vagon u Nemačku, pa ga 1945. digli u vazduh, ali neko je sačuvao ostatke vagona koji je u upotrebi bio još od 1855, kada su car Napoleon III i carica Evgenija paradirali su u društvu britanske kraljice Viktorije.

Danas postoji replika vagona.

Poslednja žrtva

IZDAHNUO DVA MINUTA PRE PRIMIRJA

Poslednja žrtva Prvog svetskog rata bio je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs, koji je tog 11. novembra bio na dužnosti prilikom zauzimanja sela Avri. Izašao je sam na ulicu i neprijateljski metak pogodio ga je u srce u 10.57, a izdahnuo je u 10.58, dva minuta pre zvaničnog okončanja rata

ODREDBE PRIMIRJA

• nemačke trupe da napuste Francusku, Belgiju, Luksemburg, oblast Alzas-Loren u roku od 15 dana
• Svi zarobljeni i deportovani odmah da se vrate kući i kompletna repetrijacija, bez reciprociteta, da bude izvedena u roku od mesec dana
• Saveznici da zauzmu, a Nemci da se evakuišu iz Zapadne Nemačke sve do leve obale Rajne, a te oblasti će biti pod administracijom lokalnih vlasti, ali i pod kontrolom savezničke i američke okupacione vojske (Rajna ostala okupirana do 1930)
• Saveznička i američka vojska držaće glavne prelaze na Rajni (Majnc, Kolbenc, Kolonj) zajedno sa mostovima na tim tačkama u krugu od 30 km na desnoj obali Rajne
• Poništavanje ugovora iz Bukurešta i Brest-Litovska, kao i dopunskih ugovora
• Evakuacija svih nemačkih trupa iz istočne Afrike
• Pomorska blokada Nemačke
• Predaja svih luka u roku od 14 dana
• Slobodan pristup Baltiku i okupacija svih tvrđava, utvrđenja...
• Vraćanje gotovinskog depozita u Nacionalnoj banci Belgije odmah, kao i svih dokumenata, deonica... ruskog i rumunskog zlata
• Nemačka da plati reparaciju za razaranja

Kurir.rs / Jelena S. Spasić

Foto: Profimedia