Najnovije vesti

ŠOKANTNO UPOZORENJE SRPSKE NUTRICIONISTKINJE: Pojedini trgovci drže ribu u formalinu koji se KORISTI I ZA LEŠEVE!
Foto: Shutterstock

KAKVU HRANU ZAISTA JEDEMO

ŠOKANTNO UPOZORENJE SRPSKE NUTRICIONISTKINJE: Pojedini trgovci drže ribu u formalinu koji se KORISTI I ZA LEŠEVE!

Specijal

Zakoni o bezbednosti i deklarisanju hrane su dobri, ali mnogi trgovci i proizvođači ipak varaju, pa imamo i to da neko ribu, da bi bila sveža, drži u formalinu! A znate li šta je formalin? Pa to se koristi i u biologiji kao rastvor za držanje organa ili u patologiji za leševe - kaže za Kurir poznata nutricionistkinja Branka Mirković.

Iako je hrana uglavnom bakteriološki ispravna, što samo znači da nije zagađena, to automatski ne znači i da nije kritičnog kvaliteta, navodi Mirkovićeva i ističe da je dug put od proizvođača od potrošača i da u tom lancu bukvalno ima svašta. - Kada kupite meso, ono izgleda savršeno, a kada dođete kući, shvatite da je tu pola vode jer ubrizgavaju svakojake injekcije, pa na kraju dobijete pola od kupljene gramaže. A belo meso zna da bude još gore. Kupite sveže belo meso, lepo izgleda, a do kuće ono dobije neprijatan miris. A to je zato što je držano u ko zna kakvom rastvoru da bi izgledalo kao da je sveže - objašnjava Mirkovićeva.

foto: Privatna Arhiva

Takozvani pekarski proizvodi su, kako kaže, posebna prevara.

- Imate pekarski sir, onaj što se stavlja u bureke, peciva, a to nema nikakve veze sa sirom. To se pravi od žita i samo se doda boja. To su vam monstrum sirevi. I takozvani pekarski med je zapravo najobičniji šećer.

Važno je i kako se hrana zaleđava, jer i to čini veliku razliku u kvalitetu.

- Zaleđeno voće ili riba često su tako smrznuti da izgledaju kao kocka, a trebalo bi da budu tako smrznuti da je sve odvojeno, što znači da ta hrana nije na pravi način zaleđena ili je negde u lancu od proizvođača do trgovca napravljen propust. I u svakom tom procesu gubi se njena hranljiva vrednost - naglašava nutricionistkinja.

Deklaracije su, ističe, posebna priča jer se tu opasno mulja.

- Najpre, deklaracije su sitno ispisane, da kupac ništa ne vidi. Iako je zakon jasno propisao veličinu slova i font, to ne poštuje svako. A tek što su prevare s kalorijskim vrednostima. Na primer, neki proizvod ima 100 grama, a na prednjoj strani sitnim slovima napišu da jedna porcija, to jest 35 grama, ima nizak broj kalorija. I onda potrošač misli da celo to pakovanje ima malo kalorija - kaže Mirkovićeva i dodaje da se uspelo u tome da na deklaracijama piše da neki proizvod nema glutena, ali da su opasne prevare sa šećerom: - Nije problem samo beli šećer i to da li piše da ga i koliko ima. Problem su i laktoza i fruktoza, jer to su sve veštačke stvari, nisu šećeri iz prirodnih sokova, što je naročito problematično za ljude s određenim zdravstvenim problemima, kao što je dijabetes. Dakle, potrošači su u zabludi. I tako je s mnogim stvarima.

Posebno, upozorava Mirkovićeva, treba obratiti pažnju i da sve što se secka na pultu ima deklaraciju jer nije samo stvar u tome da imamo pravo da znamo šta je unutra, već i da ima ljudi s alergijama, koji moraju da znaju sastojke dotičnog proizvoda:

- Kad god kupujem hranu koja se reže, tražim deklaraciju, pa mi ne daju ili mi ne daju da fotografišem. Žalim se što nije istaknuta jer deklaracija mora da bude na vitrini.

Ništa nije sigurno, kaže naša sagovornica.

- Ipak, manje je nepravilnosti u velikim trgovinskim lancima, iz jednostavnog razloga što su to veliki sistemi i ipak postoji neki red - vode računa o pakovanju hrane, imaju dobre rashladne vitrine, ne stavljaju jednu pored druge hranu koja nikako ne sme zajedno. A kod malih trgovina već zavisi od jedne do druge radnje. Imaju male frižidere, pa mešaju hranu koja ne sme da se meša. Ili, na primer, hladno im, pa da bi uključili grejanje, iz struje isključe frižider. Ipak, najsigurnije je da imate proverene radnje, poverenje u prodavca, koji će iskreno da vam kaže šta valja, a šta ne valja, posebno u mesarama - kaže Mirkovićeva.  

Šta je formalin

KANCEROGENO

foto: Shutterstock

Konzervans E240, što je zapravo formaldehid (metanol, formalin) Svetska zdravstvena organizacija zabranila je 2011. za upotrebu u ishrani jer je kancerogen.

Inače, formalin je vodeni rastvor koji sadrži 40 odsto formaldehida, osam odsto metanola i 52 odsto vode, upotrebljava se u hemijskoj, petrohemijskoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji kao sirovina za sintezu, sredstvo za dezinfekciju, zaštitno sredstvo, sredstvo za redukciju i sredstvo za očvršćivanje, piše u članku na Vikipediji.

Pažnja

UVOZNA ROBA PRELEPLJENA

foto: Shutterstock

Mirkovićeva navodi i da je uvezena roba posebna priča: - Uvoznici ili trgovci znaju da prelepe deklaracije, pa iako ispod piše jedno, što je i uglavnom tačno, naši potrošači čitaju sasvim drugo, što nema veze s istinom i sastavom.

Varaju vernike

„POSNI“ SIR S MLEČNIM PROTEINIMA

S nazoviposnim proizvodima je poseban problem: - Prodaje se neki biljni sir kao posni, a unutra je kazein, što je ni manje ni više nego mlečni protein. A retko gde je naglašeno da ti biljni sirevi nisu posni, to jest da sadrže proteine iz mleka.

Šta ima na beogradskim pijacama

ORGANSKA HRANA NIŠTA BOLJA OD OBIČNE

foto: Zorana Jevtić

Povrće sa organske pijace nije se mnogo razlikovalo od onog sa običnih pijaca, osim što je imalo više kalijuma, pokazuje istraživanje Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta.

Ispitivan je sastav brokolija, kelerabe, kupusa, krompira, crnog luka, prokelja, šargarepe, cvekle, karfiola, crvene suve paprike, pasulja tetovca i šampinjona sa tri beogradske pijace - jedne organske i dve zelene, i kvalitet je dobar, prenele su nedavno Novosti.

Iako mnogi potrošači očekuju da su organski gajeni proizvodi boljeg sastava od paprika, karfiola ili brokolija koji nisu proizvedeni tako, ispitivanje je pokazalo da to nije tačno.

Od toksičnih elemenata detektovani su samo olovo i kadmijum u dozvoljenim granicama.

Međutim, tokom istraživanja nisu mogli sa sigurnošću da utvrde odakle roba dolazi, jer nema papira koji to garantuje, te osim reči prodavca, odnosno nakupca, nema druge garancije gde je voće i povrće gajeno.

GM hrana

KAD SE POMENE U ZAKONU

Genetički modifikovana (GM) hrana kao pojam prvi put je zakonski navedena u Zakonu o bezbednosti hrane, prilikom usvajanja izmena tog zakona 2019, što je kritikovano kao uvođenje GM hrane na mala vrata. U članu pet Zakona stoji da se hranom smatra: hrana životinjskog i biljnog porekla, mešovita hrana koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla, hrana ni biljnog ni životinjskog porekla (mineralne materije, so), nova hrana, kao i „genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu s posebnim propisom“.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović naveo je tada da „Srbija ima nultu toleranciju prema GMO proizvodnji i trgovini hranom“. U resornom ministarstvu su podsetili i da je od 2009. na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO), kojim se zabranjuje njihova proizvodnja, promet i prodaja, te da je GM hrana u prvom pomenutom zakonu samo navedena kao vrsta hrane koja teorijski postoji. Međutim, pojedini stučnjaci su podsetili na to da Srbija uvozi svinjsko meso iz zemalja koje svoje svinje hrane sa GMO, ali i da nelegalnim putem ulazi takvo svinjsko meso iz Brazila, Argentine i drugih zemalja.

Transmasne kiseline

ČIPS, KEKS, ČOKOLADA

foto: Profimedia

EU donela je zakonsko ograničenje za nivoe veštačkih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima pa će ih od aprila 2021. biti dozvoljeno maksimalno dva grama na 100 grama masti. One su štetna za zdravlje, posebno za kardiovaskularni sistem, a malte ne svugde ih ima - u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, keksu, čokoladi, imitacijama sira i margarinima, ali i u polugotovoj i prženoj brzoj hrani i pekarskim proizvodima.

Kurir.rs/ Autor Jelena S. Spasić  Foto: Shutterstock

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...