SPECIJAL KURIRA 40 GODINA OD TITOVE SMRTI! FENOMEN BROZ: Hohštapler ili velikan
Specijal -
Punih 40 godina nakon Titove smrti njegov život, protkan brojnim tajnama i misterijama, još je prava enigma. Jedno mu se mora priznati: primarna zdravstvena zaštita koju je ustanovio pokazala se u danima kad ceo svet trese korona kao čist dobitak
Decenijama istoričari, pisci, mediji i kojekakvi ideološki zanesenjaci pokušavaju da nam predoče ko je zapravo bio Josip Broz Tito, ali život doživotnog predsednika bivše Jugoslavije, protkan brojnim tajnama i misterijama, još je prava enigma.
Jedni ga i danas smatraju velikanom, drugi hohštaplerom.
Ništa im nije jasno
Da je Tito, „najveći sin naroda i narodnosti“, uprkos neoborivim zaslugama na svetskom nivou, kriv što se naša svetla budućnost devedesetih godina prošlog veka pretvorila u mračnu prošlost, u Srbiji su danas mnogi duboko uvereni. Ipak, pokazuju rezultati istraživanja, nikome nije uspelo da ga prestigne na listi najboljih vođa svih vremena, iako je, zaključuju ujedno, „predano radio na sužavanju srpskog etničkog i teritorijalnog prostora u korist drugih naroda bivše SFRJ“ praveći, navodno, „državu ravnoteže“. Čista raspolućenost uma!
Kako god, jedno mu se mora priznati: primarna zdravstvena zaštita koju je ustanovio pokazala se u danima kad ceo svet trese korona kao čist dobitak.
Američki eksperti (čitaj CIA), čiji narod ovih dana kosi virus u neverovatnom broju, godinama su izučavali zdravstveni sistem SFRJ. Postojeća literatura i dokumenti o finansiranju i organizaciji ukazuju na tri nivoa zaštite: društveno vlasništvo nad „samoupravnim“ organizacijama koje pružaju usluge, posvećenost primarnoj zdravstvenoj zaštiti i vera u ono što bi se moglo nazvati „maršom napretka“ - stalno širenje i poboljšavanje zdravstvenog sistema.
Većina američkih radova o jugoslovenskom zdravstvenom sistemu naglašava jedinstvene atribute tržišnog socijalizma bivše SFRJ i radničkog samoupravljanja u poređenju sa zapadnim kapitalizmom i socijalizmom sovjetskog stila. Za to je, naravno, bio zaslužan Tito.
Ekonomista Bendžamin Vord je ranih 70-ih, istražujući Titovo „simpatično iskustvo u lečenju 24 miliona ljudi“, Jugoslaviju nazvao Švedskom Balkana. Drugi su pak ocenjivali da fondovi zdravstvenog osiguranja „nisu demokratske institucije“, trećima ništa nije bilo jasno... Na tome je i ostalo.
Neuništeno nasleđe
Posle raspada Jugoslavije sve bivše republike su, manje ili više uspešno, manje ili više brzo, nastavile s Titovim ambicioznim projektima u oblasti zdravstva. To je zapravo jedino područje koje vrli naslednici nisu do kraja uništili. Duboke je korene Tito ostavio, priznaju danas, u doba pandemije, svi - od Triglava do Đevđelije.
Votka nije lek
S TITOM PROTIV KORONE
Posle vesti da Amerikanci masovno koriste votku „tito“ za pranje ruku kako bi eliminisali koronavirus, zdravstvene ustanove u SAD uputile su preporuku da to nikako ne čine. Ima samo 40 odsto alkohola, kažu, a to nije dovoljno. Za ruke sigurno ne, ali za unutrašnju dezinfekciju, tvrde oni koji su je probali, čist je pogodak.
DA LI SMO JOŠ OMAĐIJANI?
★ ★ ★ ★ ★
Josip je bio sedmo od petnaestoro dece Marije i Franje Broza. Završio je četiri razreda osnovne škole, čuvao krave dve godine, bio ujakov nadničar bez plate. Za majstora je položio 2. decembra 1910. Borio se protiv Srba u Prvom svetskom ratu, na ruskom frontu, gde je ranjen i zarobljen, 13 meseci je bio u bolnici zbog rana i tifusa, a 1920. se vratio u Zagreb.
★ ★ ★ ★ ★
Imao je nekoliko žena, tačan broj dece se ne zna.
★ ★ ★ ★ ★
29. novembra 1943. u Jajcu Jugoslavija je proglašena federativnom državom ravnopravnih naroda i narodnosti. Tito je izabran za predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, zbog izuzetnih zasluga u vođenju NOB dobio je čin maršala.
★ ★ ★ ★ ★
Posle rata je bio lider Saveza komunista Jugoslavije, doživotni predsednik SFRJ
★ ★ ★ ★ ★
Stvorili Pokret nesvrstanih… Naser, Nehru i Titofoto: Profimedia
Tito je sa predsednicima Egipta, Indije, Indonezije i Gane inicirao Pokret nesvrstanih. Osnivačka konferencija održana je 1. septembra 1961. u Beogradu, za generalnog sekretara izabran je Broz.
★ ★ ★ ★ ★
Tokom Titovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj kao državni praznik (njegova naredba) Dan mladosti.
★ ★ ★ ★ ★
2.100.000 ondašnjih dinara koštalo je Titovo lečenje u UKC Ljubljana. 4 meseca je Tito ležao u UKC Ljubljana, pratio ga je konzilijum lekara (tri iz Slovenije i po jedan iz Rusije i SAD). 68 dana je bio u veštačkoj komi.
★ ★ ★ ★ ★
Zvanično je preminuo u 15.05 u nedelju, 4. maja 1980, u 88. godini, mnogi tvrde da je umro ranije.
★ ★ ★ ★ ★
Sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, navodno po sopstvenoj želji u zimskoj bašti svoje rezidencije na Dedinju, koja je nazvana Kuća cveća; neki tvrde da je ipak sahranjen u Vatikanu.
★ ★ ★ ★ ★
20 puta je bila generalna proba sahrane.
★ ★ ★ ★ ★
Najpraćeniji događaj posle sletanja na Mesec… Sahrana Josipa Brozafoto: Profimedia
209 delegacija iz 128 zemalja sveta je prisustvovalo sahrani, zvanično je proglašena za najposećeniju sahranu nekog državnika u istoriji; najjači sastav je imala Zapadna Nemačka (celokupni državni vrh - predsednik, kancelar, ministar spoljnih poslova); delegacije nisu poslali samo Gvatemala, Honduras, Salvador, Haiti, Dominikanska Republika, Surinam, Čad, Malavi, Saudijska Arabija, Butan, Papua Nova Gvineja, Južna Koreja i Albanija.
★ ★ ★ ★ ★
Jovanki Broz je bilo zabranjeno da dođe na sahranu, ipak se pojavila na insistiranje Indire Gandi, koja je rekla da neće da dođe u Beograd ukoliko ne dođe Titova supruga.
★ ★ ★ ★ ★
Titova sahrana je, prema podacima Evrovizije, proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja misije „Apolo 11“ na Mesec, jula 1969.
★ ★ ★ ★ ★
700.000 ljudi iz cele Jugoslavije je prisustvovalo Titovoj sahrani.
★ ★ ★ ★ ★
Titov grob u sastavu Muzeja istorije Jugoslavije posetilo je skoro 19 miliona ljudi.
★ ★ ★ ★ ★
Mermerni blok kojim je trebalo da budu pokriveni Titovi posmrtni ostaci dugačak je 3,20 m, širok 1,60, visok 80 cm, težak 12 tona, urađen je dva meseca pre njegove smrti, kada je bio izvestan Brozov tok bolesti. Nije mogao da bude spušten za zadatih 7,5 minuta, koliko traje intoniranje himne i „Internacionale“, pa je napravljena imitacija težine 200 kg. Mermerni blok je naknadno stavljen.
