MUSTAFA GOLUBIĆ: Da li je on digao u vazduh Smederevsku tvrđavu?

Mustafa Golubić rođen je 1891. godine u Stocu, u Hercegovini, u porodici ni siromašnoj ni bogatoj. Kao najboljeg đaka osnovne škole, opština ga je poslala u gimnaziju u Sarajevu.

Tu je pohađao pet razreda, a kad je Austrougarska 1908. izvršila aneksiju Bosne, prešao je u Beograd. Od te godine član je Mlade Bosne, koja je dala atentatore na Franju Ferdinanda. Iz Prvog balkanskog rata izašao je kao narednik srpske vojske s medaljom Obilića za pokazanu hrabrost.

Crna ruka

Nakon mature 1913. godine, sa stipendijom vlade u Beogradu odlazi na studije prava u Lozanu i Žnevu, a onda u Pariz. Odatle će stupiti u „Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis, načelnik obaveštajnog odeljenja srpskog generalštaba. Bili su mu potrebni ljudi u inostranstvu.

Golubić je prekinuo studije kad je izbio Prvi svetski rat i vratio se u Srbiju. Apis ga je 1914. postavio za pisara u užičkoj armiji, a 1915, uz podršku vrhovne komande, šalje ga u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraća se sa hiljadu novih ratnika, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije. Dve godine kasnije, strahujući od oficira iz Crne ruke, Aleksandar Karađorđević u Solunu će organizovati suđenje Apisu i posle ga streljati. Golubić je tada osuđen na godinu dana zatvora. U Beogradu se 1921. godine jednom prilikom na Terazijama, dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da će osvetiti Apisa, pa je uhapšen.

Put ga dalje vodi u Beč, gde je živeo osam godina i postao član Komunističke partije. U Beču je na zahtev Beograda četiri puta hapšen, da bi na kraju bio i proteran u Berlin. Odatle ide u Prag, pa u Moskvu. Verovatno u to doba počeo je da radi za sovjetsku obaveštajnu službu.

Josif Visarionovič Staljin je imao zašto da ga ceni - između ostalog, oslobodio ga je Trockog.

Lav Trocki je bio drugi čovek Oktobarske revolucije i posle sukoba sa Staljinom bežao je od njegovih agenata po Evropi dok se 1937. nije, uz pomoć slavnog slikara Dijega Rivere, sakrio u Meksiku. Golubić je krenuo za njim.

Na brodu s bananama

Boravište Trockog odala mu je slikareva supruga Frida Kalo, i sama slikarka. Ona je bila ljubavnica Trockog, ali je podlegla Mustafinim čarima kad se ovaj pojavio u Meksiku... U avgustu 1940. Ramon Merkader, Staljinov agent, ubio je Lava Trockog udarcima pijuka u glavu, a Golubić se u Evropu vratio kao slepi putnik na brodu koji je prevozio banane.

Početak Drugog svetskog rata zatiče ga u Srbiji. Veruje se da je Golubić sa Matom Vidakovićem, diverzantom školovanim u Moskvi, 5. juna 1941. digao u vazduh tvrđavu u Smederevu, gde su Nemci bili uskladištili municiju poražene vojske Kraljevine Jugoslavije. Mesec dana kasnije, 4. jula, Mate će u jednom beogradskom stanu, spremajući tempiranu bombu, napraviti grešku i u eksploziji izgubiti obe ruke. Nemci ga hapse i streljaju, a jedna beogradska ulica će od 1945. nositi njegovo ime. Godine 1997. vlasti će je preimenovati u Bojansku.

Nekoliko dana posle diverzije u Smederevu Mustafa Golubić je uhapšen.

Izgleda da ga je Nemcima, po Titovom naređenju, prijavio jedan Crnogorac, posle rata jedan od najviših komunističkih funkcionera. Rukovodstvo KPJ je, navodno, zaključilo da je Mustafa Golubić došao u Beograd sa zadatkom da ubije Tita.

U Gestapou je zverski mučen, ali nikoga nije odao. U šatorskom krilu izneli su ga polomljenog u beogradski Pionirski park, ispred današnjeg Predsedništva Srbije, i pošto nije mogao da stoji, posadili su ga na stolicu i streljali. Bio je 26. jun 1941...

A kad su 1944. Rusi i partizani oslobodili Beograd, obaveštajci III ukrajinskog fronta pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti kakve dolikuju general-lajtnantu NKVD.

HLADNOKRVNI AGENT

Koča Popović ga nije voleo

Poznati sarajevsko novinar Gojko Berić pisao je da je jednom prilikom u njegovom stanuu Dubrovniku, pitao Koču Popovića šta misli o Mustafi Golubiću, s obzirom na to da ga je Kočin saborac i lični prijatelj Ivo Vejvoda obožavao.

- Ne mogu misliti ništa dobro o čoveku koji je Trockom smrskao lobanju i bio hladnokrvni ubica Staljinovih ideoloških protivnika - odgovorio mu je Koča.

PRIJATELJSTVO

Ulazio kod Staljina bez propusnice

Rodoljub Čolaković, jugoslovenski revolucionar, komunistički funkcioner i pisac, zabeležio je u svojim sećanjima da ga je Mustafa Golubić upoznao sa Staljinom.

- Ulazio je u Kremlj bez propusnice - bio je udivljen Čolaković.

DUGA ISTORIJA GRADA IZMEĐU DUNAVA I JEZAVE

Đurđev grad

Nakon smrti Stefana Lazarevića Beograd su preuzeli Mađari, pa je despot Đurđe Branković sagradio novu prestonicu u Smederevu. Utvrđenje trougaone osnove zidano je od 1428. do 1430, a novi grad bio je pogodan za odbranu - nalazio se u ravnici, zaštićen sa dve strane rekama Dunavom i Jezavom, dok je s treće bio iskopan rov s vodom. Debljina zidova dostiže i do četiri i po metra. Zidine tvrđave prema Dunavu dugačke su 550, prema Jezavi 400 metara, a treća 502 metra. To je zapravo umanjena slika carigradskog utvrđenja.

Smederevski grad bio je jedna od najvećih srednjovekovnih tvrđava u Evropi.

Takozvani Mali grad, trougaona kula sazidana u uglu utvrđenja između Dunava i Jezave, bio je zamak despota Đurđa, dok je ostatak utvrđenja (Velikoga grada) korišćen za smeštaj posade, koja je brojila nekoliko hiljada vojnika.

Za vreme Prvog svetskog rata i prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad je bio teško oštećen njihovom artiljerijskom vatrom. U jesen 1938. izdvojeno je milion dinara za restauraciju, a dramatično razaranje pretrpeo je 1941. godine. Restauracija tvrđave počela je 2010. godine, ali nije završena, kako je planirano, 2014. Uređenje kompleksa još traje.

Kurir.rs/ Autor Momčilo Petrović Foto: Arhiva